Potkopani Prokop

Prva dva su i logisti~ki vezana, jer su jo{ od vremena Branka Pe{i}a sedamdesetih godina pro{log veka, zapravo projektno povezani – Savski amfiteatar nikako, po tim zamislima, ne bi mogao da se realizuje, ukoliko se ne izmesti sada{nja stanica, na lokaciji u starovremskoj Bara Veneciji. Apsurdno je to {to je Prokop, kako mu i ime ka`e, nastao jo{ u vreme stasavanja `eleznice u Srbiji, a bukvalno su ga iskopali ne bi li tim materijalom popunili mo~varne predele onda{njeg predgra|a prestonice, kuda je pro{la i po{la prva srpska pruga Beograd – Ni{.

I u vreme biv{e SFRJ bilo je, dodu{e ne toliko poznatih, primedbi da je izbor lokacije proma{aj, a tada{nji projekat stanice megalomanski. Zamislili su ga tada u obliku ptice sa krilima, i ve} posle nekoliko godina, krenulo je sa potkresivanjem tih krila, da bi se sve svelo na jednu plo~u koja bi “pokrila” perone i poslu`ila za komercijalnu-poslovnu nadgradnju. Kada je re~ o lokaciji, prime}eno je da ona iziskuje kopanje veoma dugih i skupih tunela, koji su gotovo svi ura|eni tada najsavremenijim polurobotskim krticama (javnost ni posle ~etiri decenije nije saznala gde su “nestale” te krtice). Kriti~ari lokacije su isticali da je trebalo samo ukopati trasu pruge do sada{nje stanice, i deo ispod Trga republike do sada{nje Dunav stanice, {to je nekoliko puta manje i jeftinije, a osavremenjena stanica bi ostala na svom mestu, sa mogu}no{}u ulaska/izlazaka putnika na podzemnim stanicama ispod Trga i Bajlonijeve pijace.

Sve u svemu, gotovo nijedna gradska i/ili republi~ka vlast nije pro{la bez nedoumica, afera i polemika oko na{eg Skadra na Top~ideru. U postoktobarskim godinama najpoznatiji su sukobi oko osloba|anja taksi investitorima za gradnju komercijalo-poslovnih sadr`aja na liniji republi~ka – gradska vlast. Uporedo sa takvim sporenjima tekla je i epopeja oko gradnje, i to nikad celokupne stanice, ve} nekih delova. Jedna je i ova poslednja, vredna 26 miliona evra, u kojoj je sporno, po odluci Upravnog suda, to {to se desilo da jedan ~ovek bude i na strani naru~ioca i na strani ponu|a~a, a firma koja je dobila posao ne misli da prekida radove, za koje je po njima ispravno izabrana. Pitanje je, me|utim, da li }e poslednji posao oti}i i u neke druge pravosudne i kontrolne instance, {to bi moglo da uveliko iskomplikuje ionako tanke {anse za realizaciju onih mnogo politi~ki bitnijih poslova – u Beogradu na vodi.