Potvrda Jankovića

Doduše, bizarnu, pošto je vođena u odsustvu Saše Jankovića, koji je targetiran kao kandidat opozicije, ali i u nedostatku informacije ko će predsedničku trku trčati ispred SNS. I ne samo targetiran – debata je bila koncipirana kao „topli zec“ u kome će poslanička većina demaskirati kako političke ambicije Jankovića, tako i njegov psihološki profil, ali i otkriti srž zloupotrebe. Prema Aleksandru Martinoviću, naprednjačkom poslaničkom „biču“, Janković zloupotrebljava resurse institucije zaštitnika za političku (samo)promociju. Martinovićeve kolege su pak, u Izveštaju ombudsmana, videle manifest Jankovićeve predsedničke kampanje – još jedan dakle, resurs, stavljen u političku funkciju.

Zloupotreba resursa neke institucije, trebalo bi je li, da verujemo mi građani, jeste stvar koja je potpuno strana naprednjacima – ni jedan od njihovih ministara, državnih sekretara i sve sile drugih funkcionera, nikada nije iskoristio svoj nastup da pošalje ni jednu političku poruku. To inače, nije nikakva praksa vlasti u Srbiji, politički se promovišu samo nezavisne institucije, nevladine organizacije, opozicione stranke i uopšte svi koji nešto kritikuju rad vlasti? Vlast nikada ne koristi resurse koji su joj na raspolaganju za tako trivijalne stvari. Doći do tog nivoa licemerja je stvarno zaprepašćujuće, a naročito to učiniti na način da se ne ponudi nekakav kontraargument, citat, bilo šta kao konkretan odgovor na navode iz teksta tog Jankovićevog famoznog izveštaja. Koji se, kako tvrdi Janković za Danas, ne razlikuje mnogo od njegovih izveštaja ranijih godina.

Tako, u uvodu piše da se vlast više bavila sobom nego građanima, i to je valjda prva tačka Jankovićevog „predsedničkog programa“. Kao što se konstatuje i da se pojedini javni funkcioneri pozivaju na svoju građansku slobodu izražavanja da bi sa državne funkcije, govoreći u zvaničnom kapacitetu, iznosili neformalna saznanja ili uvredljive i neprimerene lične stavove“. Pominje se i izjava ministra Stefanovića „činjenica je da se naša nejaka opozicija preselila u nevladin sektor“ kao primer „sistematičnog nastojanja da se kritika vlasti i sloboda izražavanja… svedu na neprincipijelnu dnevnostranačku utakmicu“.

Iz tog ugla, naprednjaci kao da su želeli da u živom eksperimentu potvrde Jankovićeve nalaze. Ako tako nastave, moguće je da će zaista od zaštitnika napraviti ne samo kandidata, nego i pobednika na predsedničkim izborima.