Nakon što je Vlada Srbije donela odluku o utvrđivanju iznosa obeštećenja stekli su se uslovi da se započne sa isplatom novčane nadoknade za one korisnike restitucije za koje nije bila moguća naturalna restitucija.
Shodno tome, obeštećenje će iznositi 15 odsto od procenjene vrednosti oduzete imovine, što je sporno za bivše vlasnike i naslednike okupljene u Mreži za restituciju.
Oni smatraju da je koeficijent na osnovu koga se utvrđuje iznos obeštećenja mali i zbog toga će se žaliti nadležnim organima.
Pored niskog obeštećenja, sporna je i brzina donošenja ove odluke kao i tempo isplate naknade za oduzetu imovinu od strane države.
Na odluku Vlade o tome kako će se i koliko isplaćivati novčano obeštećenje bivšim vlasnicima imovine oduzete posle Drugog svetskog rata čekalo se više od godinu dana.
S obzirom da je reč o tehničkim stvarima, potpuno je razložno zapitati se da li je taj posao mogao da bude završen znatno ranije.
Takođe, nelogičnost predstavlja i to što će obeštećenje biti isplaćivano etapno kroz izdavanje državnih obveznica.
Prva isplata je 15. januara sledeće godine, dok će akontacija u iznosu od 10 hiljada evra biti isplaćena u drugoj polovini 2021. godine.
Obveznice se isplaćuju u roku od 12 godina od datuma emisije, osim obveznica za lica koja su na dan stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju starija od 70 godina, koje se isplaćuju u roku od pet godina, dok će za starije od 65 rok za isplatu biti 10 godina. Dakle, može se konstatovati da je rok za isplatu celokupne naknade predugačak.
Korisnicima restitucije kojima pripada obeštećenje koje ne prelazi iznos od 1.000 evra biće isplaćen celokupan iznos 31. marta sledeće godine nakon što Vlada utvrdi osnovne elemente obveznica.
Ono što najviše zabrinjava građane koji očekuju obeštećenje za povraćaj imovine je da li novca za te svrhe uopšte ima u budžetu.
U Mreži za restituciju ističu da već treću godinu zaredom ne dobijaju odgovor na pitanje gde su pare iz budžetskog fonda za restituciju.
Takođe postoji bojazan da će isplata naknada sledeće godine biti eventualno ugrožena održavanjem novih izbora i čekanjem da se formira nova vlada da bi se u tu proceduru krenulo.
Stiče se utisak da su novčana obeštećenja vlasnicima i naslednicima oduzete imovine mogla da budu i veća od utvrđenog iznosa.
Nadležni nisu izneli podatke da li je taj iznos niži od onog koji su propisale vlasti susednih zemalja kada je reč o restituciji.
Poruka nadležnih u Srbiji je da je visina nadoknade određena na osnovu „ekonomske mogućnosti naše države“. Drugim rečima, Vladi je bilo bitno da ispuni formu po ovom pitanju.
U konkretnom slučaju nadoknada mora da bude pravedna i shodno tome država je bila dužna da za tu svrhu obezbedi potrebna novčana sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
