Pravda za Karića

I koja misle da to što su im oči zatvorene znači da i drugi ne vide njih.

U takav spektar političkog ponašanja spada i izjava ministarke pravde Nele Kuburović o slučaju biznismena Bogoljuba Karića, protiv koga je država Srbija obustavila dugogodišnje sudske postupke, kao i međunarodnu poternicu. Ministarka je rekla da će svoje građansko i pravno mišljenje o slučaju zadržati za sebe, dok u političkom svojstvu o tome ne može da se izjašnjava, zbog je li nezavisnog pravosuđa. Sličnu izjavu dao je i premijer Vučić, koji je ako se držimo poređenja o žmurenju, dodao i da nije srećan što to čini.

Dobro, a šta mi ostali građani vidimo? Da su Karićevi najbliži srodnici poslanici izabrani na listi SNS – vladajuće stranke iz koje su i premijer i ministarka pravde. Da je osnivač SNS predsednik Nikolić viđao Bogoljuba Karića u Minsku i dok je važila poternica. Da Bogoljub Karić daje na veliko izjave medijima u kojima za politički progon optužuje davno prošlu vlast Vojislava Koštunice, gotovo i ne pominjući više Mlađana Dinkića. Dinkića, koji je takođe pripadnik prošle vlasti, ali protiv koga je upravo sada obustavljena istraga u slučaju Nacionalne štedionice, i koji je sasvim moguće i dalje na nekoj poziciji pri Vladi koja se tiče saradnje Srbije i Emirata.

I na osnovu tog što vidimo, šta da zaključimo? Da je glavni pokretač pravosuđa u Srbiji politika i obrnuto, a da je poštovanje zakona stvar koja se u tom međudejstvu primenjuje po političkoj potrebi. Kao što je jedan strani zvaničnik nedavno napisao za Danas – u Srbiji ne vladaju zakoni, nego se vlada pomoću zakona, što nikako nije isto. I šta sad možemo da očekujemo? Kakvu recimo presudu za Karićevog nekadašnjeg bliskog poslovnog partnera Miroslava Miškovića? I šta će se sa tom presudom desiti ako se promeni vlast? I koga će ta nova vlast hapsiti sprovodeći neku svoju antikorupcijsku akciju?

A možda najjasnije treba da vidimo prvo to, da živimo u državi koja je sve drugo samo nije pravna, a drugo, da je u tom slučaju sve moguće, jer nikakvih opštih pravila i zakona u stvari nema. Samo politike, koja i nije politika, već goli interes biznisa. Ili, da se pravimo da svi žmurimo.