I tužilaštvo i odbrana nezadovoljni su epilogom jedanaestogodišnjeg suđenja u Specijalnom sudu, u predmetu takozvanoj „stečajnoj mafiji“, optuženima za zloupotrebe sa preduzećima u stečaju.
A sud je oslobodio petoricu – Gorana Kljajevića, nekadašnjeg predsednika Trgovinskog suda, Sekulu Pjevčevića, vlasnika više preduzeća, Zorana Jovanovića, Radisava Jocovića i Srboljuba Spasića. Istovremeno, osudio je nekadašnjeg upravnika GP „Rad“ Miljka Živojinovića, sina Velimira Bate Živojinovića, na četiri godine zatvora i kaznu od 12,22 miliona dinara, Anđelka Bitevića na 4,5 godine i 800.000 dinara, a na po dve godine zatvora osuđeni su LJubiša Mitić i Milivoje Mirković.
Kljajeviću je suđenje ponovljeno po optužbama za zloupotrebe u vezi sa „Poštanskom štedionicom“, „C-marketom“ i GP „Rad“, a pojedine optužbe protiv nekih okrivljenih su odlukom Apelacionog suda pre dve godine pravosnažno odbijene zbog apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
U ovom „mamutskom“ slučaju je bilo čak 48 osumnjičenih, ali je tužilaštvo tokom istrage odustalo od krivičnog gonjenja čak 14 osumnjičenih, a od preostala 34 optužena, iz novembra 2006, bilo je pre dve godine oslobođeno čak 28 optuženih. Odlukom Apelacionog suda u sudnicu su vraćena devetorica optuženih. Odbrane optuženih i Tužilaštvo za organizovani kriminal najavili su žalbe Apelacionom sudu.
Nije na novinarima i novinama da vagaju nečiju krivicu, ali se lako uočava sličnost sa nekim drugim velikim predmetima – ili krivična dela zastarevaju ili optuženi budu oslobođeni. Šta je bilo sa švercom cigareta, šta sa slučajem Mobtel, šta je sa suđenjima Miloševićevim ministrima, dokle je stiglo suđenje za prodaju ispita na Pravnom fakultetu u Kragujevcu?
Čitav Beograd zna šta se sve radi i šta može da se uradi u ondašnjem Trgovinskom sudu u Beogradu. Sudije u nekom predmetu su menjane preko noći. „Interesantni“ slučajevi dodeljivani su uvek istim sudijama. Preduzeća su gurana u provaliju iako je njihova imovina vredela više od dugova. To najbolje znaju bivši radnici Beogradske konfekcije „Beko“. I na kraju šta je bilo?
Ništa, nema krivih za sudbinu mnogih firmi. Imovina razvučena, krivaca nema, a poreski obveznici će još morati da plate svaki pritvorski dan koji su osumnjičeni, a ispostaviće se nevini, proveli u pritvoru. Dvostruka šteta za državnu kasu. A bilo bi pošteno da odštetu plate oni koji su čitav slučaj razvukli do besmisla, u čijim su fiokama mnoge optužbe zastarele.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
