Predah pred buru

Time su se njih dvoje kvalifikovali za drugi krug 7. maja i u kome će Makron, sva je prilika, „rasturiti“. Sva istraživanja javnog mnjenja i predviđanja stručnjaka očekuju ubedljivu pobedu Makrona. Institut Ipsos Sopra Steria navodi da će Makron osvojiti 62 odsto, a Marin le Pen 38 odsto glasova. Drugi institut Haris interaktiv kandidatu centra predviđa 64 odsto, a predsednici Nacionalnog fronta oko 36 odsto glasova. Time će se, izgleda, ponoviti 2002. godina kada je otac Marin le Pen Žan Mari šokirao Francusku plasmanom u drugi krug predsedničkih izbora, ali su se onda vodeće političke stranke i skoro cela javnost ujedinili oko Žaka Širaka, koji dobija 82 odsto glasova. I postaje predsednik.

Evropa je tako u vrlo bitnoj zemlji EU izbegla „američki scenario“ i pobedu ekstremnog populističkog kandidata. Posle predsedničkih izbora u Austriji na kojima je, takođe u drugom krugu, ali u mnogo neizvesnijoj situaciji poražen kandidat ekstremne desnice, kao i nedavnih holandskih parlamentarnih na kojima partija Gerda Vildersa, takođe ekstremnog desničara i ksenofoba, nije osvojila najviše mesta, izbori u Francuskoj bili su treći bitan ispit od kog je strahovala cela EU. Posle Francuske, na redu je Nemačka i parlamentarni izbori na kojima izgleda ekstremisti u vidu Alternative za Nemačku, delimično i zbog unutarstranačkih sukoba, ipak neće uzdrmati ni vlast u Berlinu ni u Briselu.

Mada analize tipa šta bi bilo kad bi bilo nisu zahvalne, da je kojim slučajem u nekoj ili svim navedenim državama pobedila ekstremna desnica, EU bi bila suočena sa mnogo ozbiljnijim izazovima. Bregzit bi bio dečija igra, a opstanak EU bi verovatno bio više nego neizvesan. Pobeda Makrona, posvećenog EU, obradovala je Brisel i ojačala evro, koji je skočio dva odsto i dostigao najveću vrednost od sredine novembra prošle godine. Posao, međutim, tek predstoji.

Evropa ne sme da se opusti i preterano raduje. Izbori u nizu članica EU pokazuju da su građani nezadovoljni učmalom političkom scenom, strankama koje su izgubile vezu sa realnim problemima građana, glomaznom i skupom briselskom birokratijom. Nezadovoljstvo nije ipak dovelo do pobede nekog „evropskog Trampa“, ali su poražene mnoge tradicionalne stranke i političari. Brisel mora da se zapita kako će i šta dalje, jer teško EU ako bude strepela od svakog narednog izjašnjavanja građana.