Čitamo ovih dana da u redovne troškove jednog ministarstva spada, između ostalog, kupovina kožnih jakni za zaposlene. Ministar je zapanjen negativnom reakcijom javnosti, kaže, pa i ostali to rade, samo ja stradam jer sam transparentan, a i sve je po zakonu. Čitamo i da je supruga jednog opozicionog lidera zakupila po Vojvodini mlinove jednog propalog preduzeća, što joj je, koliko se zna, prvi posao u životu.
Hajdemo dalje. Dobro obavešteni ljudi iz Brisela, bliski Olafu, antikorupcijsom telu EU, kažu Danasu da više od 40 srpskih političara ima bankovne račune u inostranstvu. Olaf protiv jednog bivšeg ministra vodi istragu, pod sumnjom da drži sumnjivo stečene milione evra na računima u Južnoj Africi, Engleskoj i Švajcarskoj. Ali, otom-potom, kad se pronađu dokazi. A hoće.
Čitamo, i to samo u Danasu, jer nijedan drugi srpski mejnstrim medij ne usuđuje se da to objavi, istraživanje Saveta za borbu protiv korupcije o tesnim vezama političara, advertajzing agencija i medijskih kuća. Istovremeno, po svim međunarodnim kredibilnim rejtinzima, na svetskom smo dnu po konkurentnosti, otvorenosti tržišta, mogućnosti za investicije. Na to jedan ministar reče, baš pre koji dan, da je Svetska banka teško pogrešila. Takođe, dok u normalnim zemljama proglašavaju kolaps ako im stopa nezaposlenosti pređe deset odsto, mi ćemo biti srećni ako u 2012. uđemo s manjom od 20 procenata.
I sve ovo su tek isečci iz nesrećne srpske realnosti i do apsurda dovedene nesposobnosti i nezainteresovanosti političara da se s njom suoče i odgovore reformskim rešenjima. Ukus postaje gorči kada slušamo te iste političare uverene u pobedu na sledećim izborima. Jer, to podrazumeva da su sigurni da su dobro radili, pa će ih građani nagraditi kako bi nas još koju godinu “spasavali”. Ili su uvereni da je narod toliko anesteziran da je skupa izborna kampanja dovoljna za trijumf.
Ivica Dačić, Mlađan Dinkić i Čedomir Jovanović tvrde, svaki za sebe, da sigurno osvajaju preko deset odsto glasova. To je, pre svega, nemoguće, jer bi, uz 60 odsto koliko će verovatno da podele DS i SNS, značilo da bar DSS, SRS i manjine ne bi dobile bukvalno nijedan. Drugo, i važnije, oni grubo potcenjuju inteligenciju građana. Poput LDP, koji tvrdi da bi sa SPO, SDU i nevladinim sektorom imao “najmanje” 14 procenata. Manite se predizbornih busanja u prsa junačka, prestanite s bildovanjima rejtinga. Prestanite da nas vređate.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
