Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem prošle sedmice, tokom vizite jugu Srbije, u Nišu uzeo lopatu u ruke i „položio kamen temeljac“ za fabriku austrijskog Cumtobela, a potom na konferenciji za novinare ponosno pokazivao prve kablove koje je proizveo nemački Leoni, „puštajući u rad“ njegov novi pogon.
Obišao je radove na novom Kliničkom centru Niš, školama u Pirotu i Koridoru 10. Najavljivao je nove investicije, zapošljavanje ili rast prosečne zarade u Srbiji. U obraćanju javnosti bavio se zdravstvom, prosvetom, infrastrukturom i građevinarstvom. „Umešao“ se i u pravosuđe, najavljujući da će „povodom svake prijave pacijenata na korupciju u zdravstvu biti izrečene najteže sankcije“. Prisutni ministri privrede, zdravstva, prosvete i građevinarstva imali su govoriti samo kada ih je predsednik katkad ponešto upitao.
Vučićeva agilnost i svestranost, te naglašeni optimizam glede budućnosti Srbije, naišla je, dakako, na odobravanje nemalog broja njegovih pristalica. Ozbiljan problem je, međutim, što Ustav Srbije predsedniku države ne dopušta da vodi ekonomsku, zdravstvenu, prosvetnu, infrastrukturnu niti bilo koju drugu politiku. On jasno propisuje da predsednik predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu, ukazom proglašava zakone, predlaže kandidata za predsednika Vlade i još neke funkcije, postavlja i opoziva ambasadore, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomata, daje pomilovanja i odlikovanja, te komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije. Tu se njegove nadležnosti završavaju.
„Politiku“ – od ekonomske do sportske, „utvrđuje i vodi“ isključivo Vlada, jasan je najviši pravni akt Srbije. Ukoliko se ovakva nadležnost prigrabi, urušavaju se pravna država i institucije, a Vlada se pretvara u fikus. Velika je izvesnost da je u tom slučaju reč o državi sa nerazvijenom demokratijom, te predsedniku sa autokratskim „sklonostima“.
„Država, to sam ja“, fraza je koja se pripisuje apsolutisti Luju XIV, ali još pre četiri veka. Kritika Vuka Karadžića apsolutisti Milošu Obrenoviću takođe je zastarela, budući da je izrečena u prvoj polovini 19. veka: „Danas u Srbiji Pravitelstva u pravom smislu ove reči nema, nego ste celo Pravitelstvo vi sami. Kada ste Vi u Kragujevcu, i Pravitelstvo je u Kragujevcu, kada ste Vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu… kada ste Vi na putu i ono je na putu.“ Valjalo bi da Vučić ili bilo koji drugi funkcioner napokon osveste političku činjenicu da su „samo“ servis građana, sa strogo omeđenim nadležnostima i mandatom, koji će im biti oduzeti ukoliko građani na izborima tako požele.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
