Praktično u jednom danu, moglo bi se reći, sinhronizovanom akcijom, sudova, lokalnih vlasti i najviših državnih organa, rehabilitovan je četnik Nikola Kalabić, srušena je džamija u Zemun polju, a državnih vrh Srbije i Republike Srpske otvorio je most Bratoljublje koji povezuje Srbiju sa tim bosansko-hercegovačkim entitetom.
Vrlo neprijatna situacija za građane muslimanske veroispovesti, kao i sve one koji imaju saosećanja za njihov položaj u Srbiji i nemile istorijske kontekste koji su takav položaj odredili.
I da je reč o državi u kojoj zaista tri poluge vlasti deluju i funkcionišu nezavisno, kao što se predstavnici vlasti upinju da prikažu, slučajnost koja neposredno vezuje ova tri događaja, a čiji smisao jasno upućuje na nacionalizam, reviziju istorije i relativizaciju odgovornosti Srbije u odnosu na ratne sukobe devedesetih, i u normalnim okolnostima bila bi sumnjiva. Ovako, kada je nameštena direktno od neposrednih učesnika u politici koja je sprovela i podržavala genocid nad muslimanima, pre svega, baš u RS, a koja u jutro nakon rušenja džamije u Zemunu polju, otvara most koji spaja Srbiju i taj entitet, porukom da će strana mosta biti uskoro država, dok stiže vest da je jedan od najozloglašenijih četnika rehabilitovan – zbog intenziteta izaziva nevericu i ošamućenost. S druge strane, takva predstava vlasti, čini se kao najpoželjnija slika stvarnosti koju većina građana Srbije priželjkuje, medijski i institucionalno izmanipulisana neistinama koje im unazad decenijama plasiraju.
Uloga žrtve jedini je izlaz za dželata, kako prema drugim tako i prema sopstvenom narodu, pa se svaka dalja agresija tumači zapravo kao osveta ili obračun, ili konačno dostizanje pravde. Tako to radi aktuelna vlast, tako to shvata „aktuelni“ narod, dok oni najugroženiji, najslabiji i najmanje spremni da se brane, što agresija države prema njima i dokazuje, bivaju korišćeni za taj nakaradni razgovor između vlasti i građana – odnosno pridobijanje podrške naroda.
Imajući u vidu pređašnje iskustvo koje je odlikovalo i pratilo određene političke poteze Aleksandra Vučića – povuci jedan dobar potez (sa aspekta evropskih integracija i regionalnog pomirenja) pa tri loša (nacionalizam, odstupanje od odgovornosti, zapaljiva retorika) – nakon ova tri retrogradna, i opasna u nizu, može se očekivati da premijer i novoizabrani predsednik prizna nezavisnost Kosova, javno osudi politiku RS i uvede sankcije Rusiji. Čini se da se ipak samo obračunava sa sve širim talasom pobune protiv siromaštva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
