Presipanje

Prvi zaključak je da se aktuelna vlada odlučila na potez koji nisu smele da sprovedu prethodne, smatrajući ga radikalnim, a to je smanjenje plata i penzija u zemlji u kojoj većina građana jedva sastavlja kraj sa krajem. Vreme će pokazati da li će taj potez dati rezultate kako tvrde u Vladi ili će joj se „obiti o glavu“ kroz gubitak podrške u biračkom telu. Drugi zaključak je da se Vlada Srbije odlučila za najjednostavnije rešenje za punjenje budžeta, to jest kresanje troškova kroz smanjenje plata. Najjednostavnije rešenje nije uvek i najbolje, a u ovom slučaju ni najbezbolnije. Ako je usvajanje Zakona o radu samo razdražilo radničku klasu Srbije, smanjenje plata je neke njene segmente motivisalo i za organizovani otpor. Prosvetari već neko vreme štrajkuju putem skraćene nastave, a najavili su i jednodnevnu obustavu rada za 22. decembar. Konfederacija slobodnih sindikata, koja okuplja zaposlene u javnim preduzećima, za 16. decembar zakazala je jednočasovni štrajk upozorenja, a ako se njihov zahtev za revizijom odluke o smanjenju plata ne usliši, tvrde da će u drugoj polovini januara i oni na jedan dan bojkotovati svoje radne obaveze u znak protesta.

Može se konstatovati i da je veoma diskutabilno da li se Vlada smanjenjem plata i penzija opredelila za pravi način punjenja budžeta. Teško je poverovati da će ta mera imati efekta u situaciji kada vlada nije htela da ide na opciju povećanja poreza bogatima, akciza kompanijama koje ostvaruju veliki profit, istinskog smanjenja broja agencija čije izdržavanje plaćaju građani Srbije, ukidanja donacija nevladinim organizacijama i raznih savetodavnih tela i funkcija čija primanja nisu mala. Ako se sve nabrojano uzme u obzir, nameće se zaključak da vlada nije želela da se zamera poslodavcima i povećava njihove rashode te da je teret uštede prebačen na pleća zaposlenih u javnim preduzećima i penzionera. Ako se razmišljalo u pravcu da smanjenje plata u javnom sektoru neće izazvati reakciju radnika u privatnom, ne može se reći da je bilo pravilno jer su i sindikalne centrale koje ne okupljaju radnike u javnim preduzećima kategorički istupile protiv smanjenja zarada.

Na kraju treba izneti stav ekonomske struke u Srbiji, koji glasi da ovakve mere štednje mogu da daju rezultate samo na kratke staze, ne duže od tri meseca. Jednostavno, nema punjenja budžeta bez rasta privrednih aktivnosti, a nje nema bez reindustrijalizacije.