Ako se pođe od toga da malo ko od reči do reči čita čak i mnogo važnije dokumente, kojima se obavezuju na „višegodišnju robiju“ poput ugovora s bankom o stambenom kreditu, može se pretpostaviti koliko je onih koji su ili će pročitati opozicioni „Sporazum sa narodom“, koji nije toliko dugačak i s toliko sitnih slova.
Predstavnici opozicije, čitaj Savez za Srbiju, koji je u najvećem diktirao sadržaj tog spisa, imali su nameru da one koji se odluče na čitanje ubede da su drugačiji od vlasti, odgovorniji i da će biti smenjivi kada ponovo sednu u fotelje. Nešto konkretno, a ne puku reč i obećanje, tražili su od opozicionara neformalni predstavnici građana koji iz nedelje u nedelju šetaju gradovima Srbije u protestu „Jedan od pet miliona“.
I dobili su, sedam širokih ali po ubedljivosti tankih tačaka i prilog o obavezama vlade stručnjaka, kojoj je namenjeno da za godinu dana obavi ozbiljan posao poput uspostavljanja vladavine prava, nezavisnosti sudstva i tužilaštva. Ta vlada bi trebalo da usvoji i zakone o lustraciji i o poreklu imovine, izmeni izborno zakonodavstvo. Važnije od usvajanja zakona je njihova primena, jer u vladi mogu da sede najpošteniji a da zakoni, pa i najbolji, ne budu poštovani jer oni koji bi trebalo da po zakonu rade to neće. Za toliko smo valjda naučili za ovih 18 godina evropskih integracija, koje se, treba istaći, osim fraze o poštovanju evropskih vrednosti, ne pominju u ovom dokumentu kao tema do koje je stalo bar delu onih za koje je pisan. Pisci su, u takvoj situaciji, bili dovoljno mudri da izostave i Kosovo, takođe temu oko koje se dele šetači. Dovoljno je bilo reći da „jedan čovek, suprotno Ustavu, ugrožava teritorijalni suverenitet države“.
Ujedinjenje a ne podele, kao da je bio moto tvoraca sporazuma, pa sve vrvi od borbe za slobodu, pravdu, transparentnost, poštenje, socijalnu pravdu, borbu protiv diktature, nasilja i vladavine jednog čoveka. Međutim, kao tačka šest, zbog koje DSS i Ne davimo Beograd nisu potpisale sporazum, našla se zajednička opoziciona lista na kojoj je SZS istrajao do kraja.
Ako je mnoge sve ovo podsetilo na DOS-ov dokument, tačka četiri, u kojoj se navodi obaveza obelodanjivanje i preispitivanje svih akata nedemokratskog režima, mogla bi da asocira na naprednjačku krilaticu o preispitivanju i poništavanju svih briselskih dokumenata.
Kako se najbolje i najdublje političke poruke prenose u najkraćoj formi koja se lako pamti, možda ne bi bilo loše da se opozicija držala samo nekoliko stvari koje su već ušle u uvo zainteresovane javnosti poput oslobađanja ljudi da glasaju na fer i poštenim izborima, bojkotu izbora i institucija u nedemokratskim uslovima i oslobađanju medija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
