Da li je neotvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU znak sveopšteg zatvaranja zbog korona krize, ili je pak reč, o svojevrsnoj kazni za Vučićev režim?
Deo javnosti u Srbiji će to svakako doživeti kao jedan vid sankcija, i to zasluženih, zbog nedemokratske ili nedovoljno demokratske vlasti.
Čak i u tom delu, međutim, nema saglasnosti da li će posle neotvaranja uslediti „udarac“ ili zaista zavođenje kaznenih mera protiv Beograda, ili je „zaglavljenost“ sve što se u tom smislu može desiti.
Nije jasno uostalom, kako bi se i neke nove evropske sankcije uvele, a da se ne poljulja već značajno poljuljano proevropsko raspoloženje građana Srbije, koje ni stotine miliona evra pomoći i kredita iz Brisela nisu poslednjih godina čvrsto uverili u neophodnost ulaska u EU.
Paradoks je, međutim, to i da je neotvaranje poglavlja, ipak neka vrsta sankcije koja najviše pogađa vrh vlasti u Beogradu.
Vučićev režim time postaje ranjiviji i osetljiviji na opozicione kritike, ali i na očekivanja sopstvenih birača koje stalno uverava u sopstvenu superiornost na diplomatskom planu.
Ministarka Jadranka Joksimović pokušala je u nizu susreta sa ambasadorima članicama EU, posebno sa francuskim, da izdejstvuje međuvladinu konferenciju u decembru, makar i bez ijednog otvorenog poglavlja, ali sa temom nove metodologije proširenja koju je Srbija prva prihvatila.
Kako po toj metodologiji, nema otvaranja i zatvaranja poglavlja, već su oni grupisani u klastere (oblasti), već i bi samo održavanje konferencije dokazivalo da se evrointegracije nekako kreću, makar dva koraka napred, jedan nazad.
Ipak izgleda da tokom nemačkog predsedavanja i usred korona krize, ne postoji dovoljno dobre volje u Briselu i među svim članicama Unije da se sa počinje i sa novom metodologijom, naročito zato što je i dalje gorući problem izostanak početka pregovora sa Severnom Makedonijom.
Uz pad koji beleži Srbija na svim skalama organizacija koje mere stepen demokratije i ljudskih prava, kao i uz svrstavanje u UN na stranu Rusije i Kine, rok koji je bivši predsednik EK Žan Klod Junker pominjao kao datum pristupanja Srbije EU – 2025. deluje nedostižno.
Godina 2021. će zato na planu evrointegracija biti presudna za Srbiju – ukoliko ne bude opipljive primene francuske metodologije, a 18. poglavlje o slobodi kretanja kapitala koje je Beogradu otvoreno u decembru 2019. po „starom principu“ ostane poslednje od ukupno 35, proevropska orijentacija spoljne politike biće neminovno dovedena u pitanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.