Pretnje i spinovanje

Ipak, i dalje ostaje kao nedoumica da li su najnovije pretnje državnim funkcionerima realne ili još jedan marketinški trik, kako bi se sačuvalo obezbeđenje i nakon prestanka funkcije ili ostalo u državnim vilama. S druge strane, kada se govori o ugroženosti i bezbednosti, policajci uvek kažu da svaku pretnju treba shvatiti ozbiljno, jer dovoljna je samo jedna pogrešna procena. To je slično kao sa dojavama o postavljenim bombama u školama. Svi odmah „znaju“ da je lažna, ali nakon stotina lažnih prijava, dovoljna je samo jedna prava, kao u slučaju Beslan, i da to postane nezapamćena tragedija. Uostalom, dovoljno je setiti se ubistva premijera Zorana Đinđića i upozorenja koja su tada stizala, čak i preko medija, pa je prvi demokratski premijer ipak ubijen.

Ono što treba da zabrine društvo u Srbiji jeste to da se često spinovanjem pomeraju granice i nivo tolerancije građana na takvu vrstu informacija. Učestalim rabljenjem ovih vrsta podataka, građani, na kraju, prestaju da veruju da je to tačno, pa makar im to bilo prezentovano sa svim mogućim dokazima. Oni jednostavno prestaju da veruju, jer su u prošlosti više puta videli da je neko sa sličnim informacijama obezbedio samo pogodnosti, kao što je novi blindirani mercedes, pojačano obezbeđenje ili možda dodatni kvadratni metar. To je rajska „informacija“ za majstore spina, jer na svako novinarsko pitanje može se odgovoriti – ali on je ugrožen. Međutim, najveća mana te informacije jeste što deluje na kratke staze, odnosno, njen potencijal i efekti se brzo troše.

Činjenica je da je u proteklih nekoliko godina država u borbi protiv organizovanog kriminala prvo uhapsila, a zatim i osudila mnoge koji su se bavili organizovanim kriminalom. To njih doduše i nije mnogo bolelo, jer je uglavnom rečo „kriminalcima od karijere“. Pravi efekti su počeli da bivaju vidljivi tek kada je država krenula da im oduzima imovinu. I to ne samo od njih, nego i od bliže i dalje rodbine. Odatle i pretnje. A država bi trebalo ozbiljno da ih shvati.