Vrh SPC ponovo je skrenuo na sebe pažnju zbog odluke Svetog arhijerejskog sinod da sa mesta episkopa mileševskog smeni vladiku Filareta, protiv kog je, kako je juče saopšteno, pokrenut kanonski postupak. Za poslednjih pet godina ovo je četvrta smena eparhijskih arhijereja koje izrekla crkvena vlada. U prethodna tri slučaja Sabor je aminovao sinodske odluke, dok će se sudbina vladike Filareta rešavati na predstojećem saborskom zasedanju, za koje je već sada tvrdi da će biti burno. Iako su mediji tvrdili da je vladika Filaret odbio da potpiše sinodsko rešenje o svojoj suspenziji, zato što mu nije uručena kopija komisijskog izveštaja na osnovu kojeg su mu kaznu izrekla trojica prisutnih od petorice sinodalaca, Informativna služba SPC objavila je da je u subotu Eparhiju „u duhu crkvenosti“ predao privremenom administratoru episkopu budimljansko-nikšićkom Joanikiju.
Šta se to dešava u SPC u kojoj previranja na vrhu ne prestaju još od izbora patrijarha Irineja? On će u crkvenoj istoriji svakako biti upamćen i po tome što je za samo nekoliko nedelja patrijarškog staža stvorio crkveni razdor smenom tadašnjeg episkopa raško-prizrenskog Artemija, što se potom završilo njegovim raščinjenjem. To što se SPC ni posle pet godina nije oporavila od ovog „slučaja“ nije bilo dovoljno, pa su po sličnom modelu – komisija proverava rad eparhije, sinod smenjuje, Sabor potvrđuje – sklonjeni i episkopi srednjoevropski Konstantin i zvorničko-tuzlanski Vasilije. Sada se priča da bi do majskog Sabora sudbina vladike Filareta mogla da zadesi bar još dvojicu episkopa. Zajedničko za sve ove smene je i to što su i unutar Crkve podeljena mišljenja o tome da li je reč o (ne)kanonskim procesima svrgavanja episkopa, prekoračenjima crkvenim ustavom utvrđenih nadležnosti Sinoda i mnogim drugim pitanjima, uključujući i to po kom Ustavu funkcioniše Srpska crkva – novi nije donet, a crkvene vlasti više ne dopuštaju da se važeći objavljuje na eparhijskim sajtovima, jer se u hodu menja.
Iako monaške i arhijerejske biografije smenjenih vladika nemaju ništa zajedničko, a neke od njih su i debelo kontroverzne, vezuju ih isti stav prema načinu služenja liturgije i ekumenizmu, što se u krugovima kritički nastrojenim prema vrhu SPC vidi kao glavni razlog njihovog „progona“. U slučaju vladike Artemija spekuliše se da je bilo i političkih motiva – kritika državne politike prema KiM. Vladika Vasilje je, navodno, odbio da stvara pravoslavnu crkvu u BiH, dok se za vladiku Filareta spekuliše da je kažnjen zato što je odlikovao Šešelja. Dok se sve ovo ne raščisti, mnogim vernicima nije jasno zbog čega se episkopi „disciplinuju“ baš u vreme pojačane molitve, pokajanja i praštanja – tokom vaskršnjeg, a u slučaju vladike Konstantina božićnjeg posta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
