Foto: Beta/Milan TimotićTaman kad smo se navikli da od gradonačelnika Aleksandra Šapića ništa više ne može da nas iznenadi, i taman kad je gradska vlast dovela probleme u Gradskom saobraćajnom preduzeću do granice pucanja, najavio nam je prvi čovek Beograda šokantnu stvar: javni prevoz će, i to već od 1. januara, biti besplatan.
Time nas je Šapić doveo u nevericu i nedoumicu.
Na stranu što ta ideja možda bude kratkog veka, navikli smo da se odluke donose, ukidaju i menjaju i da nam je vlast, posebno gradska, nestalna kao ćud trogodišnjeg deteta.
Da zanemarimo i to što je, u društveno i politički turbulentnom trenutku, to verovatno marketinška odluka kojom se kupuje naklonost birača. I koji god još faktori da su do tog poteza doveli.
Kako će se to održati i kako će se finansirati?
Plaćali mi kartu ili ne, jasno je da će svaki dinar utrošen na gradski prevoz ići iz džepa građana.
Naplata karata, ionako traljava već godinama, nema preterano veliki udeo u gomilama novca koje su neophodne za održavanje tako skupog sistema kao što je javni linijski prevoz.
Čak i da je on uređen i vođen kako treba. U našoj situaciji, on se godinama subvencioniše iz budžeta i Grada i Republike, često neplanski i štetno, a lošim odlukama i koruptivnim ugovorima GSP Beograd je pretvoren u gotovo nefunkcionalnu rupu bez dna.
Naprednjaci su trošili godine truda (o našim parama da ne pričamo) da uteraju u red neplatiše u prevozu.
Na švercere se išlo i privatnim kontrolorima, i proširivanjem ovlašćenja komunalnih milicajaca, zapošljavanjem novih, uvođenjem novih službi, izmišljanjem novih javnih preduzeća, pa povećanjem kazni, pretnjama a dešavalo se i batinama. Nerazumno, s obzirom na već pomenut neznatan udeo (ne)naplaćenog novca u finansijama javnog prevoza.
S druge strane, ništa ili vrlo malo se radilo na poboljšanju kvaliteta usluge, što svuda u svetu zakonomerno vodi ka tome da se plaćanje te usluge podrazumeva.
Naprotiv, GSP je neprekidnim nizom loših odluka i stranačkim upravljanjem doveden do ivice postojanja, a stručni radnici i kvalitetni vozači rasterani.
Zaključno sa predajom dve trećine posla privatnicima, gradska uprava je to preduzeće dovela još bliže kraju.
U državama koje praktikuju sistem besplatnog prevoza, kažu stručnjaci, postoji niz dodatnih načina finansiranja koji to nadomešćuju.
Nama, razume se, nadležni nisu predočili nikakvo slično rešenje niti objašnjenje kako misle da takav sistem održe.
Znači, subvencije će morati da se povećaju, da nadomeste „besplatne“ vožnje putnika. I to je samo jedan aspekt problema.
Sada kada lokalna vlast jedva da kontroliše one koji pružaju „javnu“ uslugu, građani mogu da očekuju bilo šta.
A kada se budu bunili zbog kašnjenja, čekanja, gužvi, vozila koja se raspadaju, točkova koji otpadaju, povređuju pa i ubijaju ljude, mogu da očekuju i odgovor: „šta još hoćete, pa vozite se džabe“.
Kako god bilo, besplatna vožnja skupo će nas koštati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
