Kada smena čelnog čoveka specijalne jedinice – Žandarmerije, koja bi po pravilu trebalo da bude unutrašnja i rutinska stvar jedne institucije, postane glavni medijski događaj, i kada se komandant te jedinice preko medija prepucava sa svojim šefom, direktorom policije, to pokazuje, po ko zna koji put, kakvo je suštinsko shvatanje odgovornosti kod predstavnika institucija. Drugim rečima, često pominjani princip komandne odgovornosti izgleda ne valja ni kada se primenjuje, ali ni kada se ne primenjuje. U ovom konkretnom slučaju, komandant Žandarmerije je ekspresno platio zbog toga što je pripadnik njegove jedinice umešan u monstruozno dvostruko ubistvo. I tu nije ništa sporno. Ono što jeste sporno to je da se taj princip podele odgovornosti – šef odgovara za grehe potčinjenih, jer ih nije sprečio ili nije dovoljno uticao na njih da taj greh ne počine, zapravo okrenut naopačke.
Smena se Dikiću „smeši“ odavno, najviše zbog toga što je navodno pod tepih gurao navodnu umešanost u kriminal pojedinih pripadnika svoje jedinice. Dvostruko ubistvo kod Kraljeva je samo vešto iskorišćeno kao povod. Pre toga dosta polemike u javnosti su izazvali bilbordi Žandarmerije sa porukom – Bog i Žandarmerija čuvaju Srbiju, što je po ko zna koji put samo podsetilo na neslavnu ulogu te jedinice u vreme kada je na njenom čelu bio Milorad Ulemek Legija, osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Njihov slogan je bio – „Terorizam je bolest. Pozovite doktora. JSO.“ Situaciju je dodatno zasolio promotivni spot Amadeus benda, za koji je u javnosti postavljeno pitanje zašto ga MUP Srbije plaća, a policajci rade sa zastarelom opremom.
Ako se stvari pogledaju šire, jasno se vidi da je ovo izolovan slučaj striktne primene odgovornosti za grehe potčinjenih. Po tom principu, koji bi, da se ne lažemo, morao masovno da se primenjuje, Vlada Srbije je trebalo odavno da padne. Odnosno, neke ministre bi premijer trebalo odavno da zameni drugim članovima vlade. Ali u tom slučaju princip komandne odgovornosti ne važi. Odgovor je, kao i uvek u takvim prilikama, da je reč o takozvanim višim interesima. Ako je interes vlasti da se odgovornost primenjuje samo kao kaznena mera prema nekom ko nije baš sto posto po volji vladajućim strukturama, onda bi princip odgovornosti trebalo ukinuti. Ali onda se gubi i ovaj minimalni privid demokratije u kojem živimo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
