Problemi sa malinom

S druge strane, hladnjačari opravdanje zbog niže cene traže u tome što u hladnjačama i dalje imaju maline kupljene prošle godine. Ponuđena cena od 100 do 120 dinara po kilogramu na samom početku berbe naterala je prošle nedelje proizvođače iz Leskovca, Lebana, Šapca da krenu u proteste, a nakon što konkretnu podršku od države nisu dobili, protesti su nastavljeni i ovog vikenda.

Deo malinara kaže da sa 120 dinara nemaju ni dinar zarade, drugi da eventualno mogu da zarade 10 do 15 dinara. Svi zajedno traže bar prošlogodišnjih 220 do 230 dinara, pozivajući se na to je ove godine rod duplo manji od onog lane. Za situaciju krive hladnjačare, koji su se prošle godine nakupovali maline iz izvoza pa sad ne znaju šta će s njom, ali i državu od koje traže da im pomogne.

A država (njeni predstavnici iz Ministarstva poljoprivrede) prošle nedelje je na sastanku sa obe strane pokušala da pronađe rešenje, a poruke sa tog sastanka su da će „regulisati pravila na tržištu prodaje i otkupa malina“, te da će „vlada preuzeti sve da ne dođe do monopolskog ponašanja“.

Isto to, upakovano u nekoliko različitih rečenica, juče je ponovio i ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. „Moramo da vodimo računa o svim proizvođačima, ali i o bilansima. Učinićemo sve da neko ne ugrozi tržište“, rekao je on. Šta je to „sve“ i šta to konkretno znači ne zna niko. Država ne treba da utiče na cenu. Robne rezerve ne otkupljuje maline. A za maline i njihove proizvođače nikako ne bi smelo da bude problema.

Srbija je među najvećim proizvođačima i izvoznicima „zlatne“ voćke u svetu. Samo u 2015. imali smo rekordnih 100.000 tona, ostavljajući iza nas (i to sa daleko lošijom po kvalitetu malinom) zemlje poput Poljske, Čilea, SAD, Kanade. Prošle godine prihod države od izvoza maline bio je 230 miliona dolara, a u ukupnom izvozu voća malina je učestvovala sa 42 odsto. U ovakvoj situaciji gde smo daleko konkurentniji od ostalih, malina je poslednji poljoprivredni proizvod koji bi trebalo da se nađe u ovakvom problemu.