Proboj u region

Premijer Dačić je, ne treba to smesti s uma, pragmatičan političar. Potrebni su mu relativno dobri odnosi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali još više mu znači saradnja sa drugim faktorima, među kojima su bitni i susedi Srbije. Zagrlio se sa mitropolitom, ali u Beranama je još jednom najavio i septembarski susret sa crnogorskim premijerom Milom Đukanovićem u Podgorici. Kako je rekao, Srbija želi najbolje odnose sa Crnom Gorom. Potvrda tih najboljih odnosa biće uzvratna, istorijska poseta Đukanovića Beogradu. Zaista istorijska, jer je crnogorski premijer poslednji put u Srbiji bio pre desetak godina.

Premijer Dačić ima osećaj za prostor i vreme. Rečenica „mi ne smatramo da Crna Gora i Srbija treba obavezno da budu u jednoj državi“ govori tome u prilog. Da je bio na nekom drugom mestu, a ne među delom crnogorske populacije koja se teško može svrstati među „independiste“ iz 2006, izgovorio bi to na drugačiji način. Čućemo kako, kada septembra dođe u Podgoricu.

Bosna i Hercegovina je već komplikovanije pitanje za dvojac na čelu vlade, što je razumljivo. Intervju vicepremijera Vučića Dnevnom avazu u Sarajevu dobro je primljen, bez obzira na to što od njega novinar povodom Srebrenice nije mogao da čuje reč „genocid“, već ovoga puta „stravični, jezivi zločin“. Mada, baš zbog te neizgovorene reči, Vučić u Sarajevu ne može biti hvaljen kao u Briselu i u nemačkim novinama, on je tamo doživljen kao lider koji jednu državu izvlači iz blata. A takvo je vođstvo Bosni očajnički potrebno.

Vučićeve reči kako „garantuje“ da u Srbiji niko ne mrzi Bošnjake već nisu mogle da naiđu na odobravanje. Bio je iskreniji kada je rekao da bi „voleo da je isto tako u RS“, odnosno da i tamo „ne postoji nikakva mržnja prema Bošnjacima“. Istovremeno, stavljanjem RS u kontekst srpsko-bošnjačkih odnosa, a pogotovo „najavom“ da će „i kad neko drugi bude na mestu Milorada Dodika“, njegov odnos prema ovom entitetu biti isti, Vučić je potvrdio očekivanja da bi u bliskoj budućnosti mogle da uslede još neke (ne)očekivane promene.