Profesionalni ometači skupova

Ipak, prekidanje i ometanje skupova političkih protivnika i neistomišljenika se odnedavno ustalilo. Izgleda da se vlasti više ne zadovoljavaju kontrolom vlade, parlamenta, velike većine medija…

Ne, više ne dozvoljavaju da se ništa javno i kaže i izgovori protiv njih.

Čim se organizuje bio kakav skup, a da nije u takozvanoj „spontanoj organizaciji“ SNS-a, već znate da će se na njemu „ničim izazvano“ pojaviti: provokatori „sa poršeima“, bacači kokošaka (nova srpska olimpijska disciplina), pokreti za zaštitu prava životinja i nacionalnih interesa, raspomamljene srpske žene, majke i domaćice koje urlaju na govornike i pljuju, mladi lideri sa opskurnih akademija… i sličan „skup svatova“.

Trenutni hit je prekidanje ili barem pokušaj ometanja skupova Marinike Tepić na kojima ona, svakoga dana u drugom gradu po Srbiji, razgovara sa građanima i ispred Stranke slobode i pravde promoviše „Plan za Dan posle“.

Počelo je u Kragujevcu sa „Levijatanovim“ pokušajem „performansa“ sa trubljenjem i barjacima. Logično je bilo zapitati se da li će se nešto dogoditi sutradan u Nišu. Dogodilo se.

Samo tu u „režiji“ onih spontanih „gospođa“, njihovim „propitivanjem“ Marinike i takođe njihovim standardnim komplimentima: „lopovi“ i „stoka“.

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas upozorava da je život Marinike Tepić ugrožen. Da li samo njen? Reč je o masovnim skupovima – vreme je vrelo, a strasti još vrelije.

Ono što je skup u Kragujevcu razlikovalo od ostalih „intermeca“ i „after partija“ simpatizera SNS-a na skupovima Marinike Tepić je munjevita, promptna (rekla bi A. Brnabić) intervencija policije.

To jeste dobro, ali bi valjda trebalo da bude pravilo a ne izuzetak. Da li se vlast opametila pa ne želi da joj se ponovo dogode krvave košulje kao onomad u Kruševcu? Ili nije, a kragujevačka policija je „spontano“ reagovala, što joj je uostalom i posao.

Ako jeste i šalje policiju da spreči ometanje skupova, zbog čega onda šalje svoje pione i topovsko meso da ih i prekidaju. Ili ih, više, i ne šalje. Da li su se potrošni igrači otrgli kontroli pa su sada zaista samostalni i samoinicijativni. Odgovor na ovo daće naredna okupljanja političkih neistomišljenika SNS-a, pre svega tako za njih inspirativni skupovi Marinike Tepić sa građanima. Ona ne odustaje. A oni?

U filmu „Kabare“ Boba Fosa engleski profesor Roberts (Majkl Jork) zapanjen je entuzijazmom i brojnošću nacista koji u lokalnoj kafani pevaju „Sutrašnjica pripada meni“ a njegov prijatelj nemački baron Maksimilijan ga smiruje samouvereno objašnjavajući da su to „korisni idioti“ i da je važno „da su pod kontrolom“.

– Da li ste sigurni da ćete moći zauvek da ih kontrolišete?, pita proročki Englez.

I, svi znamo kako se to završilo. Ne, samo taj film.