Svaki lekar koji mora da radi a ne da se reklamira po televizijama reći će vam da, kako god ste lečili čoveka, ostaće zabeleženo da ste ga lečili samo onako kako je u dokumentaciji.
Dokument je jedini priznati dokaz stvarnosti.
Posao lekara je i da proglasi smrt i da u dokumentaciju unese njeno tačno vreme.
Međutim, poput mnogih i ovo pravilo sve manje važi, a posao lekara, uglavnom težak i nedovoljno zanimljiv, „preuzimaju“ veliki mediji u nastojanju da prodaju što više „svoje“ stvarnosti.
Tako smo imali po dve objave smrti za dva crkvena velikodostojnika, mitropolita Amfilohija i patrijarha Irineja.
Prvu kada portali bliski vlasti daju nezvaničnu vest o smrti, zatim je ili brišu ili se ponašaju kao da ništa nisu objavili nastavljajući sa vestima o „teškom zdravstvenom stanju“ onih koje su upravo upokojili.
I potom ni 12 sati kasnije da kreću sa zvaničnim objavama smrti i sa naširoko žaljenjima i javnim suzama.
Ima onih koji će vam reći da je to zbog navodne tradicije da pravoslavni pravednici treba dušu da ispuste kad izađe sunce na istoku.
Da je taj protok vremena od stvarne smrti do zvaničnog proglašenja i objave potreban da bi se pripremile neophodne crkvene ceremonije.
Međutim, druga jedna tradicija je kod nas u pitanju, a to je kontinuitet licemerja jedne nemoralne i pokvarene poludiktature, koja nastoji da se prikaže časnim i poštenim poretkom.
U toj poludiktaturi ne može ni da se umre kako i kad Bog zapoveda i lekar potpiše, nego onda kada odluči grupa ljudi na vlasti.
Ne može ni da se bude ispraćen, a da u danima žaljenja i sahrane ne bude građen primitivni marketing na dnevnopolitičkom nivou, uz besramnu pomoć režimskih glasila, koja sa punom svešću izvrću sve što jesu tradicionalni rituali našeg društva, praveći od toga haotičnu farsu.
Nema to veze sa poštovanjem patrijarha i njegove čovečnosti, ovde se radi o političkoj upotrebi smrti, ali ne bilo kakvoj, nego potpuno beskrupuloznoj da je dovedena do apsurda.
Iz Irinejove smrti se „izvlači“ sve što se može, od napetosti pred samrtni čas, da li je Njegova svetost „intubirana“, nadziru li to ruski lekari pa do poslednjih reči i opraštanja sa predsednikom Vučićem.
Crkvena moć patrijarha i simbolično se, u priči režimskih medija, prenosi na šefa države.
Patrijarh Irinej, slava mu, tako nešto nije zaslužio, kao ni bilo koji čovek u Srbiji.
Nije zaslužio ni demonstrant Ranko Panić, čiju tragičnu smrt izazvanu prebijanjem na demonstracijama vladajuća propaganda besomučno zloupotrebljava iskazujući za mrtvog Panića toliku količinu lažne brige čiji milioniti deo nije postojao za njegovog života.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
