Proglašenje smrti

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo što tvrdite za Panića, o količini lažne brige čiji milioniti deo nije postojao za njegovog života, nije specijalitet srpskih vlasti. Isto se može reći i za Džordža Flojda čija je smrt poslužila za pokretanje nereda u SAD. Da je njemu za života posvećen i jedan promil pažnje i energije utrošen tokom protesta danas bi, verovatno, bio živ. Sve što mogu reći je da žalim što im je život okončan prerano, ali žalim i zbog načina tretmana njihovih smrti, kako od vlasti tako i od onih koji vlast napadaju. U tom pristupu nema suštinske razlike – sve je, pa i moral, posvećeno cilju.

2. Redakcija uvek nečim iznenadi. Najčešće nesuvislim komentarom. Ranko Panić je bio protiv hapšenja i odvođenja u Haški tribunal građana Srbije, ne član GO Radikalne stranke da bi stranka o njemu brinula. Kao običan građanin trebalo bi da bude briga i novinara Danasa. Zato je zaključak redakcije nelogičan, ali nije to prvi put.

   1. Meni je nekako logican zakljucak. Razlika je u nacinu na koju su partrijarh Irinej i gospodin Panic preminili, ali ono sto je zajednicko je zloupotreba njihove smrti. Nije bitna njihova pripadnost ovoj ili onoj stranci, udruzenju, crkvi itd. Zvuci groteskno i nemoralno da neko zlopotrebi tudji odlazak ali zapravo je istina. Da covek ne poveruje sta su sve ljudi spremni da urade zarad sopstvene koristi.

3. E gospodo iz Danas-a,
   šta mislite da li i vi (zlo)upotrebljavate vreme sahrane Patrijarha za isterivanje svojih razmišljanja?

   Šta god da mislili ovo vam je otužna greška. Nije sporna kritika koju razlažete. Sporno je vreme kada je publikujete. Da ste to uradili kroz nekoliko nedelja bila bi druga priča.

   Ostaje vam samo da ubeležite još jedan poen vaših prenemaganja protiv Srbije. Tu ne omašujete. Očita vam pre nekoliko dana neki Dalmatinac lekciju, ali džabe. Ponavljačima to ne pomaže.

   1. Prenemaganje protiv Srbije! O cemu pricas! Srbija nije ni pomenuta. Kako se meri glupost, na kantar!?

4. Ovo je dobar momenat da se, kad već pominjete nesrećnog Panića, setimo Slobodana Tanaskovića, pokojnika koji je bio čuvar objekata u Hercegovačkoj, koji je bio svedok noćnog rušenja u Savamali i kog su maskirani napadači vezali, oduzeli mu mobilni telefon i lična dokumenta. Tog čoveka više nema, preminuo je, ali njega nikada niko ne pominje iako postoje mnoge paralele sa Panićevom smrću. Ja mislim da svaki put kada Vučić pomene Panića, mi prosto moramo da zaurlamo ime nesrećnog Tanaskovića. I da se potrudimo da nikada ne bude zaboravljen.

   1. Bravo!

   2. Tesko je poverovati da se imena ovog coveka niti jedne novine nisu setile pomenuti. Hvala Luna.

5. Izgubili smo meru. Trebalo bi da gospodina Irineja ispratimo u tišini, sa ozbiljnošću i molitvom. Da mu budemo podrška dok prelazi ovaj najvažniji put svakog hrišćanina.
   Duh, duša i telo. Iako veći deo čoveka nije materijalan, mi u Srbiji nekako uvek uspemo da nas svet vidi isključivo kao guzice. I ovoga puta smo uspeli u tome.

   1. Ma vazno je da je umreo kad je to odgovaralo Vucicu. Tamante…

6. Bog neka se smiluje svim upokojenim dusama, ali ovo sto je vlast uradila sa objavljivanjem informacije o smrti patrijarha ima neki debeli razlog. Mozda je vezano za finansije, jer je to jedina nit koja ih spaja. Nikad necemo saznati sta su i zasto su to uradili. Na zalost.