foto BETAPHOTO (AP Photo/Marjan Vučetić)I nakon ovih poplava koje su zadesile veliki deo Srbije, gde su u Novom Pazaru stradala do petka uveče dvojica meštana, verovatno se ništa neće promenti da se smanji broj žrtava u ovakvim situacijama.
Nakon davljenje takođe dve osobe posle pucanja visećeg mosta u Ovčar Banji, i gušenja dvojice amonijakom kod Pirota, niko od nadležnih pravosudnih organa nije završio posao, kao što to nisu učinili ni nakon stradanja rudara u rudniku Soko, niti u mnogim sličnim slučajevima prethodno.
To je osnovni razlog što u Srbiji gotovo niko ne mari što se ponavljaju tragične posledice u prirodnim i ljudskom aktivnošću izazvanim katastrofama. Da je neko osuđen ili makar novčano sankcionisan zbog smrti, povreda ili materijalnih gubitaka u akcidentima, oni koji su najodgovorniji u ovim oblastima bi verovatno dobro razmislili zašto nemaju sistem za uzbunjivanje, dobro uvežbane planove i dovoljno inspektora za sve ono što može da bude rizično.
Na stranicama Danasa stručnjaci iz ovih oblasti, na čelu sa Avramom Izraelom, odavno upozoravaju da gotovo ništa nije dobro u sadašnjoj organizaciji delovanja u vanrednim okolnostima, počev od institucionalnih i kadrovskih rešenja, preko edukacije, do konkretne prakse na terenu.
Laički rečeno, da postoji takav sistem, kao što je u bivšoj SFRJ postojala čuvena Civilna zaštita i društvena samoodbrana, ne bi se moglo desiti da lokalni štab zaseda dan pre najavljenih poplava, a da npr. ne radi sirena za uzbunu, da neobučeni ljudi rizikuju pored bujice bez prisustva profesionalaca, da nema dovoljno džakova sa peskom itd.
Ne bi moglo da se desi ni kao u Pirotu da gotovo pola dana građani ne znaju da im preti smrtonosni amonijačni oblak, niti bi u pomenutoj banji iko smeo da koristi truli most, a kamoli četrdesetak ljudi ođednom.
Poslednjih godina, a naročito nakon velikih poplava 2014. godine, u medijima se sve više piše o nekom nejasnom javašluku ili neodgovornosti, a da se gotovo ni u koga ne upire prst. Tako ispada i da smo svi pomalo krivi što nam se dešavaju razne nesreće.
Moguće je i to, ali ono civilizacijsko dostignuće i sistem koji postoje da se minimiziraju rizici i posledice prirodnih nesreća i ljudskih grešaka u institucijama jesu upravo pravna država i dobro postavljen i primenjen sistem civilne zaštite.
Opet, laički rečeno, dokle god nam šef države obećava hiljade skupo plaćenih vojnih specijalaca i zadužuje nas kreditima za nepotrebne stadione, spomenike i ostale gluposti, neće biti nimalo pomaka nabolje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
