Proizvodnja mržnje

Bilo bi to nipodaštavanje javnosti, novinara, ali i funkcije. Predstavnici države moraju da paze kako izgledaju i kako se ponašaju. Uvek i na svakom mestu. Uostalom, sami su izabrali da se bave javnim poslom.

Premijer se nije pojavio tako odeven, pa čemu onda ovi redovi? Nije se pojavio u šorcu ali je prekjuče ostavio sličan utisak – neprimeren funkciji. Rečnikom za kafanu i ulicu predsednik Vlade se obrušio na nekakvu opoziciju, nekakve protivnike sa društvenih mreža, na nekakve ljude koji mrze naše sportiste i sportske uspehe. Mada je nejasno zašto bi neko mrzeo uspehe i sportiste.

Ton i rečnik premijera ne mogu se oceniti kao uljudno nastupanje. Ni kao primer tolerancije, ni kulture dijaloga. Nije to ni doprinos smanjenju tenzija i podela. Ni obrazac ponašanja za članove Vlade, nije dobar primer ni za sledbenike. Jednostavno, sve suprotno. Takav rečnik i takav ton pristojan svet ne koristi. I nije to najlošije mesto u čitavoj priči. Razlog za veću brigu ostavlja činjenica da takvo ponašanje premijera nije izazvano u trenutku, nije mu se omaklo. Njegov nastup i tema su najavljeni dan ranije. Imao je, dakle, vremena da se pripremi, ako je i hteo nekome da prigovori, mogao je naći način da to bude u granicama korektnog.

Ne, on se odlučio za suprotno, da vređa, da se obračunava, da govori kako se ne plaši, kako često ide bez telohranitelja, poručujući, valjda, na taj način neistomišljenicima da je spreman i na bilo kakav obračun. Kao da Srbiji treba premijer koji zna da se bije. Baška to što ima ozbiljnijih poslova od obračuna sa egzibicionistima na mrežama. Ovakvo javno istupanje je rizično. Premijer zna gde vodi neprimerena i zapaljiva retorika. Zato je i najavio da članovi Vlade više neće odgovarati na provokacije iz Hrvatske. Markiranjem „ološa“ poslata je poruka da su sada prioritet „domaći neprijatelji“. Ne proizvodnja i izvoz.

Nije mudrost: kakav je domaćin takva je kuća, kakav je premijer takva je i država. Ako se želi napraviti pristojna država, a i to smo od premijera čuli, onda se tako mora i činiti. Neće pristojno društvo da padne s kruške. Šta je sledeće? Spisak „ološa“ u „službenim novinama“? Izmišljanje neprijatelja je dimna zavesa za nešto drugo. Za loš rad, za kriminal… to je nametanje nebitnih tema da se ne bi videle male plate i težak život. Čovek je stil, ali ovde nije reč o stilu već o nameri.