Provala gneva i suza

Niti toliko policije na konjima i sa psima koja „čisti“ prostor ispred Skupštine kao bojno polje. Čak ni u nemirima zbog gej parade nije bilo toliko razjarenih grupa demonstranata. Pojedini tvrde da nam se upravo dešava novi Sedmojulski ustanak, ili mešavina Petog oktobra 2000. i Devetog marta 1991.

Činjenica je da su ljudi ljuti zbog svega što ih je snašlo u korona pandemiji, od zatvaranja i policijskog časa, do mogućeg gubitka posla, kao i ogromne nejednakosti. Ta se nejednakost ispoljila u svoj svojoj silini – dopuštene su fudbalske utakmice, izborne trke i sve ono bez čega se može preživeti.

A pritom nisu u mnogim bolnicama obezveđeni iole ljudski uslovi i za „bele mantile“ i za kovid i druge bolesnike. I kao što su mnogi govorili i upozoravali – do provale gneva je moralo da dođe. Međutim, prema kome je bes usmeren i ko ga usmerava?

Izbile su anarhične demonstracije čiji se organizatori nisu „autovali“, mada im je vlast navodno izašla u susret, time što je odustala od ponovnog uvođenja policijskog časa.

Onaj ko je prvi pozivao i već organizovao pre toga više skupova – desničar Srđan Nogo, odbija ulogu organizatora pozivajući se na „narod“. Od strane vlasti satanizovana politička opozicija spremno je preuzela na sebe deo odgovornosti, pozivajući sve građane nezadovoljne vlašću da učestvuju u protestu.

Međutim, opozicioni lideri su od strane borbenih i nasilnih demonstranata tretirani tek malo bolje od policije – upućivane su im psovke, pretnje i poneki udarac.

Pozivi na okupljanja i to u više gradova Srbije šire se anonimno preko društvenih mreža. Odziv je masovan, a kad ljudi dođu, nastaje anarhija i haos, glavni su mladići željni fizičkog sukoba sa policijom, žedni obračuna i tuče.

Baš onako kako se ponašaju i na fudbalskim tribinama. A policija, odnosno njeni pojedini pripadnici, uzvraća i većom brutalnošću nego što guši nemire na utakmicama. I to kako policija u civilu koja po parkovima „lovi“ demonstrante, tako i oni koji u punoj opremi mlade „ulovljene“ po vratu i glavi pendrecima, ili ih šutiraju.

Prekomerna sila i batinjanje čak i kao osveta za policajca kome su demonstranti polomili noge nije kanal da se nasilje „izduva“. Već da se podstakne i da se Srbija uvede u novu spiralu surovosti, u kome zna se, pobeđuje onaj ko je najsuroviji.