Priča o navodnim političkim ambicijama Zorane Mihajlović i problemima u vrhu naprednjaka, spolja gledano ukazuje samo na jedan izvestan zaključak. A to je da u ovoj vladajućoj stranci, po mnogome specifičnoj na političkoj sceni Srbije, izuzev lidera, a možda uključujući i njega, ničija pozicija nije sigurna. I to bez obzira na prethodne stranačke zasluge, ali i na prisustvo u medijima pa i stepen popularnosti, odnosno udeo u „pokrivanju“ biračkog tela.
Sa jedne strane, situacije liči na postrevolucionu fazu, neposredno nakon dolaska na vlast DOS, kada su novinarskim krugovima kolale neverovatne kombinacije, poput onih da je Dragoljub Mićunović viđen za ministra sporta u Đinđićevoj vladi. Sadašnja politička fantastika gradi priču u još sumanutijim kadrovskim kombinacijama i rotacijama, koje na primer uključuju ministarstvo pravde, BIA, ambasadorska mesta, MSP, kabinet na Andrićevom vencu, a jedan dnevni list čak je ove nedelje objavio, krajnje diskretno i spekulativno, da čak i lider SNS navodno razmišlja o povlačenju sa premijerskog mesta. U tom smislu vlast je i dalje nestabilizovana i u stalnom provizorijumu.
Sa druge strane gledano, SNS ulazi u sedmu godinu postojanja, kao nova stranka, još neugrađena ili barem ne u dovoljnoj meri u partokratski sistem vladavine, kakav su uspostavili Miloševićevi socijalisti, a prilježno razradili i Koštunica i Tadić, uz logističku podršku Dinkićevih kadrova. Tako da pomenuti provizorijum i same članove i vođstvo drži u stalnom iščekivanju kakav će zapravo biti naprednjački model vladanja, odnosno da li će svoje „stranačke akcije“ moći da naplate, ili će samo participirati u jednoj natpartiji, kako bi to rekao Vuk Drašković, interesno povezanoj, bez politike, ideologije i jasne organizacije.
Konkretno, naprednjaci sada iščekuju raspisivanje unutarstranačkih izbora koji treba da se odigraju u maju. Pojedini izvori tvrde da je reč o načinu da se smire napetosti između najmanje tri suprotstavljene struje unutar SNS, dok drugi takve teorije odbacuju kao potpuno netačne. Po tim drugima, radi se o čistoj mobilizaciji članstva, jer se za septembar očekuje prevremeno raspisivanje lokalnih izbora, kojima je u najvećem broju opština i gradova redovni termin proleće 2016. godine.
Naravno, prema tom septembarskom scenariju i u Vojvodini bi tada bili raspisani pokrajinski izbori. Zdravom razumu ova mogućnost deluje prihvatljivija od svih teorija zavere o odnosima u vrhu SNS, ali politička logika nalaže sasvim jednostavno pitanje, a to je, šta jednom kada se na talasu popularnosti osvoji gotovo sva vlast.
Da li je to garancija da će naprednjaci postati monolit, da će eventualne struje same od sebe iščeznuti i da raskola neće biti?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
