Sudeći po ovogodišnjem prvomajskom „učinku“, političari su dodatno ojačali svoj položaj u odnosu na privredu, sindikate, građane i radnike. Kada već nema značajnijih manifestacija, barem sličnih onim u Hrvatskoj, gde se u centru Zagreba okupilo više desetina hiljada gnevnih sindikalaca i radnika, (da ne pominjemo megaskupove i štajkove u Evropi), onda je to odličan povod da nam pripadnici vlasti poruče ono što žele, ili najave „oktroisane“ mere.
Pa su nam tako Dimitrija Tucovića (i Makiš, čuveno radničko mesto?!) pored nekoliko stotina sindikalaca obišli premijer i PUPS-ovci i rekli svašta nešto o briselskom sporazumu i malo o tome da nam „živi, živi rad“, prvi potpredsednik Vlade je preko TV ekrana, između ostalog, ozbiljno poručio da je vreme da se okrenemo ekonomiji, a nosilac trećeg stuba koalicije je u novinama najavio kontradiktorne mere za spas privrede, građana i penzionera.
Znajući dubinu krize, dobro su odabrali trenutak. Oni kojih se sve ovo tiče, nisu bili na putovanjima po egzotičnim i bližim mestima, bilo ih je manje čak i na uobičajenim roštiljadama, a neki su, naročito oni u trgovini, morali i da rade. Eto dobre publike za održavanje ili popravljanje rejtinga preko TV ekrana. Za razliku od većine sindikalnih funkcionera kojima je njihov sopstveni praznik postao najzgodniji da nestanu sa javne mape. Ili opozicije, koja ne prepoznaje ove lepe majske dane da nešto ipak malo radi glede svog uticaja i rejtinga.
A radnici? Sudeći po sadašnjoj klasnoj i društvenoj strukturi, oni će sačekati dobar niz godina da budu ono što su bili pre dvadeset i kusur godina. Trenutno je više onih koji arbajtuju na crno i na određeno ili su bez redovnih plata nego u normalnim privrednim tokovima. Jedino oni u jačim javnim službama i preduzećima imaju status koji ih, paradoksalno, stimuliše da budu borbeniji, iako su neki od njih i privilegovani zbog partijskog i sličnog zapošljavanja. Po tom kriterijumu bi i sindikalne vođe i aparatčici trebalo da budu mnogo drčniji, znajući koliko su se približili nekim strankama, ali to u Srbiji ne biva. Zašto bi se mučili, pravili frku po ulicama i rizikovali prilično udobne „sindikalne ligeštule“?
Ima vremena, doći će novi izbori, pa se mogu izboriti za još neku privilegijicu, a možda nekome pripomognu, pa se presele u Skupštinu ili u neki jači upravni (nadzorni) odbor. A onda će biti podobniji da bilo kako „iskoriste“ Praznik rada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
