Pssssssst

… onda su tu na gubitku samo tradicionalna sredstva javnog informisanja, dakle štampa, radio, televizija i njihovi portali i aplikacije za mobilni telefon, jer im je onemogućeno da za novac emituju stranačke reklame i oglase, dok građani svakako neće imati mira. Partije tokom ćutnje ne stopiraju svoje aktivnosti. Naprotiv, one velike sa razvijenom infrastrukturom od četvrtka u ponoć pa do 20 sati u nedelju, kada se zatvaraju birališta, intenziviraju svoj „napad“ na birače.

Sada, pred beogradske izbore, lokalne radio i TV stanice čije sedište nije u Beogradu, ali se njihov program emituje na teritoriji glavnog grada Srbije, ne smeju da reklamiraju učesnike izbora. Takođe, i lokalni mediji u Aranđelovcu, Boru i Sevojnu.

Mediji su zaćutali, zabranjeni su javni skupovi i oglašavanja, čak i postojanje reklamnog materijala u blizini biračkog mesta, što se nikad nije poštovalo, ali agitacija na građane nije. Nije stala kampanja od vrata do vrata, zvanje telefonom i preslišavanje da li ćete izaći na izbore i za koga ćete glasati, razgovori stranačkih aktivista u kafanama i kafićima sa građanima za susednim stolom, slanje sms poruka iz izbornih štabova svojoj bazi da se izađe na izbore, nuđenje svake pomoći da se do glasačkog mesta stigne….

Uz to, razvoj društvenih mreža i novih načina komunikacije, koji nisu postojali ili su bili u začetku kada su pisana zakonska rešenja kojima se propisuje izborna tišina, dodatno obesmišljava postojanje kampanjske ćutnje. Nije zabranjeno, a što nije zabranjeno to je dozvoljeno, tvitovanje, šerovanje, postovanje stranačke propagande, svakog od nas ali i stranačkih čelnika do njihovih aktivista. Zato u regulisanju te oblasti možda treba samo prihvatiti takvo stanje.

S obzirom na to da Srbija nije razvijena demokratija, neka ograničenja moraju da postoje. Jer zamislite da je u Srbiji kao u Americi dozvoljena kampanja na biračkim mestima. Do kakvih bi sukoba tek dolazilo među aktivistima različitih stranaka, kada i uprkos zabrani ima toliko kršenja izbornih pravila.

Iskustva pokazuju da kršenja izborne tišine nije bilo u većem i zabrinjavajućem obimu u prethodnim izbornim ciklusima, kada je reč o medijima. Međutim, pošto nismo zreli za potpuno ukidanje izborne ćutnje, a stranke kampanju neometano vode i uprkos njoj, možda treba razmisliti o njenom skraćivanju, od petka u ponoć do 20 sati u nedelju kada se zatvaraju biračka mesta.