Aleksandar Vučić ispunjava zahteve zapadnih sila – EU i SAD – i zbog toga ga oni „drže“ na vlasti u Srbiji, odnosno bezuslovno podržavaju, teza je opozicionih stranaka, ali i ogromnog dela javnosti koja uveliko preovladava u javnom govoru, posebno kada predsednik Srbije napravi određene korake u odnosu na kosovsku krizu.
Tako je javno mnjenje primilo vest o odluci Aleksandra Vučića da Srpska lista uđe u vladu Ramuša Haradinaja. Nekima je poslužila za nacionalističku kritiku, drugima za ukazivanje na Vučićevu licemernu politiku, s obzirom na to da je dobar deo svojih nacionalističkih mišića nabildovao upravo na izjavama protiv Haradinaja, dok je u određenom delu javnosti takva vest primljena onako kako je predsednik Srbije i želeo – kao nužno zlo. Ipak, zajednička karakteristika tih oprečnih i neusaglašenih shvatanja je da iza odluke stoji zahtev EU i SAD u smeru normalizacije odnosa sa Kosovom i ispunjavanja kriterijuma zadatih u procesu pridruživanja Uniji.
Ako se pođe od dobro poznate i godinama unazad temeljene postavke sukoba Rusije i EU i SAD i na ovim prostorima, a posebno u vezi sa Kosovom, kako razumeti vest da Vladimir Putin podržava ulazak Srpske liste u vladu Ramuša Haradinaja. Sledstveno tome, postavlja se pitanje zašto Vladimir Putin podržava ispunjavanje zahteva i uslova EU i SAD postavljenih Srbiji u vezi sa okosnicom njihovog sukoba u regionu – Kosovom. Otkud to da su odjednom i Vučić i Putin i Amerikanci i čelnici Evropske unije na istoj strani – saradnji Vučića i Haradinaja?
S obzirom na ogroman rejting i poštovanje koje Vladimir Putin uživa kod građana Srbije, za pravdanje poteza ulaska u Haradinajevu vladu, ne postoji bolji adut od podrške predsednika Rusije. Stoga, logična je zapitanost nad takvom okolnošću.
Da li Vučić ulaskom u Haradinajevu vladu zaista ispunjava očekivanja EU i SAD, odnosno čime je uslovljena Putinova podrška takvom činu? Preciznije rečeno, kakve će zapravo biti posledice tog događaja, a ako će ići u smeru ispunjavanja interesa zapada i onoga kako oni vide najpovoljniji razvoj kosovske krize, šta onda Vladimir Putin očekuje zauzvrat? O tome se ne zna gotovo ništa. Odnosi Srbije i Rusije su zapravo mnogo manje transparentni od odnosa koji Srbija ima sa EU i SAD.
Unija i Amerika ne kriju svoje težnje u regionu, od kojih je jedna normalizacija odnosa Srbije i Kosova do čina formalnog priznanja. Rusija deklarativno stoji na pozicijama da Srbija nikada ne bi trebalo da prizna Kosovo, a onda, bez ikakvog objašnjenja i zadrške daje podršku saradnji Vučića i Haradinaja. Izvesno je jedino da je potrebno sačekati sledeći korak kako bi se stekao bolji uvid u jedan takav, trenutno, zbunjujući „dil“, kao što je izvesno da iza takvih zakulisnih radnji nikada ne proizilaze posledice u javnom interesu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
