Putin kao sudbina

I Putinu nenaklonjeni pre izbora nisu direktno dovodili u pitanje volju birača, već su računali na potencijalne izborne nepravilnosti kao razlog za osporavanje rezultata i na posledično seljenje politike iz institucija na ulice. Dok se ne postigne drugačiji rezultat. Sadašnji je da se Putin vratio kući.

Osim očigledne podrške birača, Putin uživa i naklonost iz sveta biznisa, crkve, i to ne samo pravoslavne, medija, ali i nekih političkih partija za koje je teško reći jesu li vlast ili opozicija – jedan takav primer je LDP i njen vođa Žirinovski.

Genadij Zjuganov drugi je po broju dobijenih glasova (17,13 odsto), ali daleko iza Putina. Nije čudo, strah od revolucije, jedan od najvećih kod Rusa zbog istorijskih trauma, i neizbežna asocijacija na komuniste žestoko je eksploatisan tokom predizborne kampanje. Kremlj i patrijarh bili su jednoglasni: Rusi neće revoluciju. Ali je to medijsko-političko forsiranje revolucije ipak bilo usmereno ne na komuniste, već na opoziciju koja je došla do izražaja u decembru, posle parlamentarnih izbora, blisku u određenoj meri srednjoj klasi i Zapadu. Od nje se, međutim, ništa nije očekivalo na izborima, suviše je šarena, neartikulisana, na kraju nije ni imala kandidata. Milijardera Prohorova teško je označiti kao takvog, a i njega bije glas da je blizak vlasti.

Putin je vođa, a Rusi vole vođe. Ima rezultate nesporno, a koliki je njihov domet, kada je reč o ekonomiji i borbi protiv korupcije, drugo je pitanje. Pomak u međunarodnoj politici je neupitan. Novo rusko susedstvo vraćeno je u orbitu Moskve, osujećeni su pokušaji Gruzije i Ukrajine da uđu u NATO, vojna intervencija na Kavkazu ojačala je nacionalni ponos i demonstrirala nemoć Zapada, a najsvežiji primer je veto Rusije u UN na rezoluciju o Siriji.

Putin je stranim novinarima uoči glasanja šeretski rekao da još nije odlučio hoće li vladati 20 godina, odnosno, hoće li se kandidovati i na narednim izborima. Zašto se takvo pitanje uopšte postavlja? Zato što Rusiji, koja navodno pretenduje da bude demokratija, treba alternativa. Da jedan čovek ne sraste sa vlašću, što demokratija nije. A s druge strane, alternativa se ne nazire, pa onda i oni koji su za Putina i oni koji su protiv, Putina vide kao sudbinu.