Ruski kredit Srbiji konačno je odobren. To je prilikom ovonedeljne posete Beogradu potvrdio i potpredsednik Vlade Rusije Dmitrij Rogozin, stavljajući time tačku na spekulacije o tome da li će i kada će stići pozajmica od milijardu dolara, koju srpske vlasti čekaju još od jeseni 2009. godine.
Sve ostalo, međutim, i dalje je nepoznato, a ponajviše kamata. Ministar energetike Milan Bačević pre nekoliko dana je izjavio da će kamata biti manja od šest odsto, ali nije mogao da precizira kolika će tačno biti. Jedino se zna da će Vlada pre Nove godine moći da povuče prvih 300 miliona dolara, dok će preostalih 700 miliona biti dostupno u nekoliko tranši tokom 2013. Ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je učestvovao u pregovorima o visini kamate, ocenio je da je ovomesečnim prodajom 750 miliona dolara evroobveznica Srbija obezbedila finansiranje budžeta do maja 2013., a da bi sa ruskim kreditom čitava godina bila pokrivena.
Tih 750 miliona dobili smo sa kamatom od 5,25 odsto, pa se postavlja pitanje opravdanosti uzimanja kredita iz Rusije, ako kamata bude veća od te. Srbija, inače, pri zaduživanju na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti u poslednje vreme beleži sve bolje rezultate, pošto je prošle godine plaćala kamatu od čak 7,25 odsto, a u oktobru ove godine, kada je na taj način prikupila milijardu dolara, 6,65 odsto.
Izgleda da su Rusi odobrili kredit Srbiji pod solidnim tržišnim uslovima, ni boljim ni gorim od onih koje inače dobijamo, osim ako se ispostavi da je „manje od šest odsto“, zapravo mnogo manje od šest odsto, kao što je bio slučaj kada nam je Rusija odobrila kredit od 800 miliona dolara za izgradnju železničke infrastrukture, uz kamatu od 4,1 odsto. Ovako se kao jedini zaključak nameće ocena da je u pitanju čisto komercijalni posao i za jednu i za drugu stranu, u kojem mi dobijamo novac potreban da „preživimo“ 2013. godinu, dok njima sleduje profit ekvivalentan onom koji dobija većina naših zajmodavaca. Čist račun, duga ljubav.
S nekim drugima, Srbija nema ni čist račun, a još manje dugu ljubav, ali zato ima nižu kamatu. Recimo, s MMF-om. Od njega se inače retko dobija novac za punjenje budžetskih rupa, a i kad sredstva stignu, sa njima dolazi lista uslova, skuplja od svake kamate. Zato ga države i izbegavaju. Kad god mogu, pa čak i onda kada možda i ne bi trebalo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
