Radno i fleksibilno

Ovog puta bez Jegera i MMF-a i velike uvertire, preko noći pojavio se u kabinetima vodećih poslodavaca, sindikata i vlasti predlog radne verzije zakona. Naravno, iako izgleda da je sada bliže usvajanju nego ikad pre, ovaj predlog moraće da pregrmi još mnogo toga. Tako bar izgleda. Javnosti tekst još nije predočen, a sudeći prema prvim komentarima onih koji su ga videli, izgleda da će sigurno proći onaj član koji je i MMF predlagao, a poslodavci aminovali. Otpremnine će se isplaćivati za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca. To su uostalom bez neke velike pompe prihvatili i sindikati.

Međutim, prave rasprave oko teksta, koji na prvu loptu izgleda odgovara mnogo više poslodavcima nego predstavnicima radničke klase, tek predstoje. Sindikati su zabrinuti da se ne obistini redosled koji je objavio ministar privrede, a to je da će verzija zakona biti najpre predstavljena Vladi, da će potom ići na javnu raspravu, pa onda u redovnu proceduru na usvajanje. Sindikalce brine to što bi zakon pre rasprave i konačne verzije, usaglašene nakon razgovora sa njima, mogao da bude pred ministrima u Vladi. To će ako treba, glasno poručuju, braniti i na ulicama.

Toga, pokazala su ranija iskustva, teško da će biti. Predložena radna verzija, iako okarakterisana kao „kompromisna“, takođe, teško da će ostati ista. Uostalom, sindikati i poslodavci imaju priliku da 4. novembra, kada je zakazana rasprava, kažu šta misle o predlogu i šta to treba promeniti. A moglo bi da bude čupavo, jer postoje brojne nesuglasice koje se tiču, pre svega, uvođenja fleksibilnih oblika zapošljavanja. Opet poučeni iskustvima, u Srbiji ni predlozi, ni pozivi na sastanke, ni usaglašavanja radnih verzija, nažalost, nisu garant da ćemo uskoro i dobiti novi zakon o radu. Iako je krajnje vreme da se to desi.