Aleksandar Šapić, iako nije izvorni naprednjak, iako je neko ko je u tu stranku uvučen, neki bi rekli kako bi mu se tako zapečatila politička budućnost, preuzeo je one najbolje naprednjačke manire ponižavanja novinara.
Nema te Šapićeve konferencije na kojoj gradonačelnik ne proizvedu čarku bar s jednim novinarem. Razlog može biti i samo da mu se ne svidi pitanje. Nisu to ni samo novinari Nove S i N1, zna Šapić da kinji i novinare agencija FoNet i Beta. No, mislilo se da će tokom ovog, drugog mandata, koji je počeo rečima da “počinje ljubav iz početka” sa pomenute dve TV redakcije, gradonačelnik biti blaži s obzirom da je tokom prošlog odlučio da ne odgovara na pitanja njihovih reportera.
Poslednja konferencija pokazala je da od gradonačelnikovog preobraženja nema ništa, konferenciju je sazvao samo da bi, ukoliko se pojavi N1, pokazao prezentaciju analize priloga Miodraga Sovilja s ove televizije koji je bio na prethodnoj konferenciji.
Gradonačelniku niko ne oduzima pravo da mu se ne svidi bilo čiji prilog, problem je što je ovog puta ta netrpeljivost prema novinarima uznapredovala toliko da je tokom rasprave sa Soviljovim kolegom iz redakcije koji je sa ove konferencije izveštavao, Mladenom Savatovićem, novinare nazvao hohštaplerima.
To je samo jedna u nizu uvreda iz uličarske riznice Alekasndra Šapića. Zvao je novinare i lažovima (a ko pa nije iz vlasti), govorio da su zlo. Sad samo fali da gradonačelnik za sledeću konferenciju pozajmi megafon od Sime Spasića i zagrimi: “NDH1, NOVA SS DIVIZION”. Da, napravi majicu u Siminom stilu, da kao ovaj dežurni megafondžija na njoj ispiše “Ratnik istine Aleksandar Šapić”.
Presedan u odnosu na prethodne konferencije na kojima je gradonačelnik iznosio uvrede na račun novinara je što su predstavnici nekoliko redakcija, među njima i Danasa, ovu napustili, ne želeći da trpe ovo, skoro jednočasovno, Šapićevo maltretiranje.
Nije kod Šapića konkretno reč o netrpeljivosti prema nekom konkretnom novinaru ili redakciji, on dugo već izražava netrpeljivost prema novinarskoj profesiji kao takvoj. Frustriraju ga, to je jasno, jer vole da dovode u pitanje njegove odluke i da ga kritikuju zbog haotičnog stanja u Beogradu – od komunalnih problema, preko saobraćaja, razbacivanja javnog novca za rasvetu, nasilne revizije istorije, pa do potpunog kolapsa i očajnog stanja javnog saobraćaja – koji se i bukvalno raspada.
Nije ovde reč ni samo o konkretno Šapiću, njegovo ponašanje produkt je višedecenijskog kreiranja atmosfere u kojoj su profesionalni mediji na smetnji, i u kojoj se od novinara traži samo gola propaganda vlasti i nekritičko i bespogovorno divljenje jednom čoveku. Zato ni Šapićeva ostavka ili bojkot njegovih konferencija od strane novinara ne bi ništa promenilo.
Politički pritisci u Srbiji su postali sastavni deo novinarskog posla, kao nekada stavljanje pantiljke u pisaću mašinu, samo što je vreme ovakvog kucanja prošlo, a vreme političkih pritisaka neće nikada. Novinarima koji drže do svoje profesije ostaje jedino da u ovakvo vreme ostanu solidarni i što privrženiji profesionalnim standardima, jer Šapić i njemu slični mali Vučići nemaju nameru da skoro prestanu sa vređanjem u stilu “Ratnika istine”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.