Većina ekonomskih analitičara, do dan pred formiranje vlade, prognozirala je da će prvi potez novog saziva biti povećanje poreza na dodatu vrednost, kako bi se popunila zjapeća rupa u budžetu. Strasti je podgrejao i sada aktuelni ministar, koji je tvrdio da za plate i penzije novca u državnoj kasi ima samo do avgusta, i logična pretpostavka bila je da će, kada preuzme dužnost, iskoristiti mogućnost koja najbrže puni blagajnu – povećanje PDV-a.
Odmah su se razvile i spekulacije ne samo koliki bi rast poreza mogao da razreže novi kabinet, pa se pominjalo i 20 odsto, nego i kako će ta mera da se odrazi na ukupan ekonomski ambijent. Pominjalo se da će malo koji privrednik to uvećanje knjižiti na teret svog profita, ne samo zbog tipizirane slike o alavim kapitalistima, nego i zato što je, po poslednjem periodičnom obračunu, veoma mali broj firmi poslovao sa dobiti.
Dakle, rast PDV-a prevaliće se na cene u maloprodaji, zaključak je većine ekonomista koji su potom nastavili da analiziraju koliki bi pad prometa izazvala ta mera. Niska kupovna moć srpskog potrošača pri povećanju cena čak i osnovnih namirnica, izazvala bi pad prometa, a domino efekat koji to izaziva prvo bi zakačio i inače krhku proizvodnju uključujući i poljoprivrednu, a odmah potom i trgovinu. Krajnji efekat bio bi, prema analizama, direktno suprotan prvobitnoj nameri, jer bi se već posle početnog ubrzanja, dinamika punjenja državne kase osetno usporila. Iz tog začaranog kruga teško bi bilo pronaći izlaz, zaključak je spekulacija.
Srećom, analitičari su se prevarili. Ono što nisu mogli da znaju u startu, jeste da će Dinkić za pokrivanje tekućih obaveza uvećati naš spoljni dug. Nije bilo ni signala da će se to dogoditi, jer ministar jeste najavio da će možda sa Rusima dogovoriti da se kredit od 800 miliona evra, namenjen infrastrukturi u železnici, preusmeri za podršku budžetu, ali to je već ušlo u spisak naših dugova. Novo iz ministarske fotelje jeste najava da bi Svetska banka mogla pod povoljnim uslovima da nam obezbedi prvu pomoć, od 400 miliona dolara za državnu kasu, doduše, ako sprovedemo reforme u javnom sektoru.
Zato nije slučajno što je Dinkić odmah izjavio da otpuštanja neće biti dok traje kriza, ali ni većih plata, a sasvim sigurno sledi drugačiji način finansiranja i javne uprave i agencija koje su ovih dana hit tema. Privrednici i potrošači na trenutak su odahnuli (osim onih koji su vezani za proizvodnju ili potrošnju duvana i goriva, gde se očekuje rast akciza).
Glavna uzdanica za sada je to što je novi-stari ministar spojio dva resora u kojima se već odvojeno oprobao, pa se očekuju rešenja koja neće ugroziti privredu, ali ni njegovu reputaciju globalno najboljeg ministra finansija iz 2006. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
