Jadao se minulog vikenda Vučić u fabrici „Borbeni i složeni sistemi“ u Velikoj Plani, na promociji novog oklopnog vozila „miloš“, da možemo da imamo 700 do 800 narudžbina za to vozilo, kao i za drugo vojno vozilo „lazar“, ali da ne možemo da ih proizvedemo ni deset.
Iako je Vučić ostao nedorečen, odnosno nije pojasnio zbog čega, uprkos velikom interesovanju potencijalnih inostranih kupaca, ne možemo da proizvedemo ni deset (ne)borbenih oklopnih vozila, poznato je da za iole ozbiljniju serijsku proizvodnju tako složenih sistema u Srbiji trenutno nema uslova. Kako stvari stoje, neće ih biti ni u dogledno vreme.
Neće ih biti, zato što je Srbija ratnom politikom režima Slobodana Miloševića i njome uzrokovanim dugogodišnjim međunarodnim sankcijama i NATO bombardovanjem, te često pljačkaškom privatizacijom onoga što je od privrede ostalo posle Miloševića, gotovo u potpunosti uništila svoj industrijski kompleks. Otuda motor, menjač, reduktor, vešanja, sistemi veze i mnoge duge ključne pozicije za ugradnju u vozila „miloš“ i „lazar“ za skupe pare moraju da se uvoze iz inostranstva.
A šta je to Srbija uništila u prethodnih četvrt veka, ponajbolje govore podaci da je nekadašnja jugoslovenska vojna industrija krajem 80-ih prošlog veka bila jedna od deset u svetu koje su proizvodile tenkove, jedna od osam koje su pravile podmornice i torpeda, jedna od ređih, na svetu, svakako, koja je proizvodila helikoptere, trenažne i borbene avione („orao“ i „galeb“)… Jugoslovenska vojna industrija, krajem 80-ih je plasmanom „težim“ od dve milijarde godišnje, bila na petom mestu na svetu kad su izvoz naoružanja i vojne opreme u pitanju. Neposredno, dakle, iza takvih sila kakve su SAD i bivši SSSR.
Srbija danas nema para da uloži ni odavno obećanih 60 miliona evra u modernizaciju Zastave oružja, Krušika, Slobode, Milana Blagojevića, Prvog partizana i Prve iskre Barič, koje čine grupaciju Odbrambena industrija Srbije, a kamoli da finansira ozbiljnu serijsku proizvodnju složenih i skupih sistema kakva su oklopna vozila.
Država Srbija bi otuda svojoj vojnoj industriji najviše pomogla kad bi napokon usvojila Nacrt zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koji je davno prošao javnu diskusiju, a kojim su, pored ostalog, predviđena i inostrana ulaganja u domaće vojne fabrike, s tim što bi vlasništvo stranaca u njima bilo limitirano na 49 odsto. Da se ne radi ni o kakvoj „jeresi“, govori i činjenica da su i Rusi odavno privatizovali svoje fabrike konvencionalnog naoružanja.
Strana ulaganja u domaće vojne fabrike bi, na kraju, domaću vojnu industriju definitivno izvela iz režima sankcija međunarodne zajednice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
