Retorika i presedani

Poslednji primer je izjava šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova upućena zapadnim zvaničnicima, a njena suština je – „manite se Krima, mogli bi da se malo prisetite Jugoslavije, Kosova i Libije“. Dakle, umesto što neprestano ponavlja kako je Rusija prisajedinjenjem Krima brutalno prekršila međunarodno pravo, Zapad bi mogao da se priseti sopstvenih nepočinstava. I Lavrov je tu u pravu.

Zapad je NATO agresijom prekršio međunarodno pravo, jer agresija je međunarodnom pravu suprotna. Zapad je otimanjem Kosova i Metohije takođe prekršio međunarodno pravo. Opet, i agresijom na Libiju je učinio isto i, istovremeno, prevario i razljutio Rusiju koja je kasnije, zajedno sa Kinom, u UN sprečavala libijski scenario u Siriji. Međutim, da li je pozivanje na licemerje Zapada dovoljno dobro obrazloženje Rusiji da i sama krši međunarodno pravo? Jer prisajedinjenje/aneksija Krima nije u skladu sa međunarodnim pravom. Zbog toga i Srbija, kako je više puta pomenuo i premijer Aleksandar Vučić, poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, „uključujući Krim“.

Možemo se oduševljavati pravedničkom retorikom Moskve koja u Zapad upire prst – ali očigledno je da je Rusija „kosovski presedan“ iskoristila da se i sama ponaša kao Zapad, prvo u Gruziji, potom i u Ukrajini. Naši aplauzi moralno superiornom Kremlju neće Kosovo vratiti Srbiji. Bombardovanja što se tiče, Zapad je, jasno, bio rešen da ga sprovede gotovo godinu dana pre no što je ono počelo. SRJ je mogla da ga izbegne jedino bezuslovnim prihvatanjem diktata Zapada. Šta bi bila cena toga? Mišljenja su različita i sporovi u vezi s tim će potrajati.

Srbija jedino može da preispituje šta bi bilo da je pristup kosovskom problemu u vreme ranijih godina Miloševićeve vlasti bio drugačiji. A Rusija može, jednostavno, da kaže „uzeli smo Krim jer je naš, oteo nam ga je Hruščov“. To bi bilo poštenije od odmeravanja ko više poštuje međunarodno pravo.