Rizici nove većine

Srpska napredna stranka (SNS) mesecima pokušava da razbije vojvođansku većinu okupljenu oko Demokratske stranke i njenog predsednika Bojana Pajtića. Preotimaju se poslanici, vode se prljave medijske kampanje, upriličen je i jedan odvratan miting. Posle sve buke, dobar deo javnosti zbunjen je činjenicom da u novoj krhkoj većini (63 od 120 mesta) nema Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Stvar nije samo u sedam glasova, već u činjenici da su to glasovi najbrojnije nacionalne manjine u pokrajini.

Formiranje većine bez Mađara jeste dalekosežna i nimalo bezazlena odluka. Ali, o njenim dugoročnijim posledicama moglo bi se govoriti samo kad bi se pouzdano znalo da li je SVM izgurana ili je izašla svojom voljom. Postoji još jedna mogućnost – da ju je na izlazak iz vlasti u Vojvodini primorala SNS, s kojom SVM ima koalicioni sporazum na državnom nivou. Nije neosnovano ni pitanje kako rasplet u Novom Sadu vidi zvanična Budimpešta.

Sedenje na dve stolice uvek je rizično. Podjednako rizično je kad stranka nacionalne manjine prihvati ulogu jezička na vagi. Rizično je i kad se za ljubav Beograda raskida saradnja u Novom Sadu. Ištvan Pastor nije započeo politički rat između Aleksandra Vučića i Bojana Pajtića, niti može da utiče na njegov, pre ili kasnije izvestan ishod. Logično je da on nakon rekonstrukcije vlade neće još dugo ostati na položaju predsednika Skupštine Vojvodine.

Stvaranjem nove većine najviše je dobila Liga socijaldemokrata Vojvodine. Upućeni kažu da bi Nenad Čanak mogao da bude Pajtiću mnogi teži i skuplji ortak nego što je (bio) Pastor. Na drugoj strani, ako se SVM dugoročno bude vezivala samo za naprednjake – biće sve manje šansi za njenu saradnju sa građanskim snagama, onoliko koliko ih ima u Vojvodini.