Osporavana i hvaljena, kao i svi veliki poslovi u ovoj zemlji, operacija zvana „Fijat u Srbiji“, od početka bila je u središtu pažnje javnosti. Na ideju o strateškom partneru koji će sa državom da izgradi fabriku na temeljima nekadašnje Zastave, obrušili su se najpre rukovodioci i sindikati nekadašnjeg giganta, naslućujući da će dolaskom italijanske kompanije verovatno izgubiti privilegovani status dežurnog podnosioca zahteva za isplatu zamišljenih zarada. Tako je i bilo.
Ubrzo, oglasili su se i pojedini privrednici. Tvrdili su da će prodaja svih ostalih automobila, u jeku prvog talasa ekonomske krize, biti zaustavljena, jer je država Fijatu dodelila povlašćen položaj omogućivši prodaju „punta“ na kredit sa subvencionisanim kamatama. Tako je i bilo.
Predmet kritika bile su i dotacije za novootvorena radna mesta, infrastruktura koju je grad i država trebalo da izdvoji, kako bi Fijatu omogućila efikasniji pristup do tržišta, a bilo je i neverice da će čitav projekat uspeti da se realizuje usred globalne ekonomske krize. Ipak, u prethodne dve godine u krugu nekadašnje kragujevačke fabrike automobila nikle su potpuno nove hale, u njih je montirana, kažu, najsavremenija oprema koja je sada strogo čuvana poslovna tajna. Obuka primljenih radnika još je u toku, a otvoren je i konkurs za nove. Prvi prototip modela „L zero“, koji će se proizvoditi u kompaniji Fijat automobili Srbija, juče je sišao sa trake, ali niko osim državnog vrha i isto tako državne agencije Tanjug, nije mogao da ga vidi, jer su još uvek sve informacije o njemu „pod strogim embargom“. Osim, naravno, onih koje su procurile iz same centrale u Torinu, pa su ih objavili prvo italijanski, a potom preuzeli neki naši mediji.
Za kritičare projekta, u ovom trenutku, ostalo je malo prostora. Nesumnjiva zamerka jeste da će Fijat, kao i svi drugi investitori pristigli u zemlju u poslednjih nekoliko godina, angažovati dosta radne snage, po principu: „Pošto radnik? – 200 evra – Može“.
Broj stručnjaka je, međutim, simboličan, jer gotovo da nijedan od velikih investitora nije planirao da razvojne programe radi u Srbiji, niti da tu smesti „mozak“ firme, već samo da organizuje proizvodnju. To će, dugoročno, biti ozbiljna kočnica u reindustrijalizaciji Srbije. Otvara se i pitanje da li će proizvedeni model dobro biti primljen na zapadnom tržištu. Ali, to je rizik koji postoji u svakom poslu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
