ROSU

Kada se voz vratio iz Raške, predsednik Nikolić i premijer Vučić dali su izjave u smislu da Priština nije tražila dozvolu NATO, odnosno KFOR za angažovanje ove jedinice. Potom je Vučić dalje to razradio na TV Pink da postoji usmeni dogovor iz Brisela da ROSU ne sme na sever Kosova bez dozvole srpskog stanovništva. Iz Prištine su uzvratili da su ROSU formacija za antiteroristička dejstva i da deluje na celom Kosovu. Potvrda ovog stava stigla je i iz Brisela u vesti agencije Beta da kosovske vlasti ne moraju od NATO, da traže odobrenje za upućivanje svojih policijskih snaga širom Kosova.

Što bi rekao premijer Vučić u svom ironičnom tonu kojim odgovara novinarima na svojim pres konferencijama – pa je li Beograd ima dogovor, ili nema dogovor? I šta to znači usmeni dogovor – držanje za reč ili na albanskom besa? Uzgred, kada su pre nekoliko meseci vlasti u Prištini uskratile boravak i ekspedovale Marka Đurića sa Kosova, šefa Vladine Kancelarije za KiM, on se u pismu Danasu ljutio na izveštavanje našeg lista da ga je tokom incidenta u Gračanici okružila saobraćajna policija. Kako je napisao, bili su to do zuba naoružani specijalci ROSU.

Zašto tada nije Beograd potegao pitanje angažmana te jedinice, budući da to što je Đurić hteo da prenoći na Kosovu, iako mu je dozvola za boravak isticala te večeri, svakako ne može da se podvede pod terorističku pretnju? Sa druge strane, desna opozicija, poput Sande Rašković Ivić, smatra da je politika Beograda dovela do toga da nema prepreka dolaska ROSU na sever Kosova, kao i da je dodatno otežala položaj srpske manjine na kosovskom jugu.

Pri stavu da „besa“ postoji Vučić je ostao i nakon sastanka sa Federikom Mogerini u Davosu, dodajući još da u Briselu postoje samo „dva sporazuma u pisanoj formi“, sve ostalo je usmeni sporazum, što samo predstavlja direktan dokaz da on vodi tajnu politiku iza zatvorenih vrata. Te da kao proizvod te politike, sve češće i sve intenzivnije iskaču u javnost priče o oružanim formacijama, naoružavanju i sličnim temama, potpuno suprotnim od deklarativnog zalaganja za mir i stabilnost. Jer, pozivanjem na mir ne može se tako efikasno vladati kao širenjem straha i obećavanjem zaštite. Samo pravo pitanje je – od koga?