Odlaskom na regionalni skup u Dubrovnik i makar ovlašnim rukovanjem sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, Boris Tadić je odigrao delikatan potez. On je lider stranke koja je u ovom času još uvek vladajuća, a stav Vlade Srbije sa demokratom Cvetkovićem na čelu, jeste da Srbija neće učestvovati na skupovima država na kojima se Kosovo tretira kao punopravan učesnik.
Demokratama nenaklonjeni krugovi rekli bi da ni do sada predsednik Vlade nije bio naročiti autoritet šefu stranke i države, a budući da je Cvetković sada samo tehnički premijer, a Boris Tadić nije predsednik Republike, on, očigledno, svoje postupke ne ravna prema zvaničnim stavovima Vlade.
Šta je Tadića moglo rukovoditi da ode u Cavtat i susretne se sa Tačijem? Ako opstane na političkoj sceni, Tadić će ubuduće biti opozicija vlasti koja retorički ne najavljuje da će praviti radikalne zaokrete u odnosu na neke bitne elemente politike koju je on vodio. I naprednjaci i socijalisti se kunu u svoju proevropsku orijentaciju i spremnost da grade dobre odnose u regionu, a to su bili pravci politike koju je oličavao i Boris Tadić. U ulozi opozicionara takvoj vlasti, Tadiću zaista ne preostaje drugo nego da diže lestvice upravo na ovim pitanjima. U regionalnoj priči, Kosovo je ta neuralgična tačka na kojoj se testira ko je koliko zaista odmakao od zabluda prošlosti, odnosno koliko je raščistio sa politikom iz devedesetih koja je Srbiju skupo koštala. Rukovanjem sa Tačijem, Tadić je nagovestio da je on lično spreman da ide i dalje od onoga što je do sada bila zvanična politika Srbije, dok je bio na njenom čelu. Nije realno očekivati da ga u tome sledi nova vlast, ali će biti zanimljivo videti reakcije u njegovoj stranci.
Šta će biti politička težišta, gotovo izvesno, uskoro opozicione Demokratske stranke? Liderska pozicija Borisa Tadića je posle izbornog poraza, sasvim razumljivo, uzdrmana. Njegov susret sa Tačijem je svojevrsni izazov u unutarstranačkim nadmetanjima. Je li Demokratska stranka spremna na vidljivije programsko približavanje Liberalno demokratskoj partiji, što je i dosad visilo u vazduhu, ali nikad nije bilo na dnevnom redu? Je li vreme da se posle mnoštva začudnih, neprirodnih koalicija stvore i neke prirodnije – utemeljene ne samo na nuždi da se formira kakva-takva većina, već i na trajnim političkim opredeljenjima?
Boris Tadić je rukovanjem sa Hašimom Tačijem dao povoda da ova pitanja izađu u prvi plan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
