Da su prosvetni radnici i đaci „bačeni u vatru“ da se kako umeju i znaju snalaze tokom nastave na daljinu, jedna je od retkih stvari s kojom se slažu i resorni ministar i nastavnici i roditelji.
Samo oni koji nisu imali priliku da budu deo tog eksperimenta mogu da poveruju u ocenu prosvetne vlasti da su rezultati „iznenađujuće dobri“ i da drugo polugodište nije izgubljeno.
Ministarstvo prosvete treba pohvaliti zbog brze i efikasne reakcije da organizuje snimanje TV časova, ali najveće priznanje tokom prethodna dva i po meseca zaslužuju nastavnici koji su svakodnevno đacima držali TV lekcije.
Većina od njih je prvi put stala pred kamere i nikome nije bilo lako da predaje milionskom auditorijumu, posebno što su bili svesni da mnogi sa druge strane ekrana jedva čekaju da im ulove grešku. Grešaka je, očekivano, bilo, ali ne u tolikoj meri da se određeni nastavnici razvlače po tabloidima.
Mnogo je veći problem što su neki prosvetni radnici nastavu na daljinu shvatili kao mogućnost da se ne udubljuju previše u svoj posao, bilo što su đacima rekli da je dovoljno da prate TV lekcije, bilo tako što su samo „kačili“ materijale na platforme ili ih mejlom slali učenicima.
Za razliku od njih, neki nastavnici su se svojski trudili da uspostave „živu“ komunikaciju sa đacima, što nije bilo lako zbog tehničkih ograničenja. Da je ipak reč o manjini svedoče podaci iz istraživanja portala Zelena učionica u kome su roditelji izneli svoje viđenje onlajn nastave.
Rezultati su pokazali da je tek svaki deseti nastavnik tokom nastave na daljinu organizovao video-pozive sa svojim učenicima, oko 35 odsto je slalo prezentacije i Jutjub snimke, a 37 odsto je samo isporučivalo zadatke. U takvim okolnostima više je nego jasno da će mnoga deca imati „rupe“ u znanju iz drugog polugodišta i da će nova školska godina morati da počne objašnjavanjem dela gradiva koje je propušteno.
Nedostatak interakcije između đaka i nastavnika je najveća mana nastave na daljinu i o tome bi prosvetna vlast morala da vodi računa ako se od jeseni nastavi sa takvim načinom rada.
Drugi, takođe veliki problem je ocenjivanje učenika, koje je u prethodnom periodu bilo sve samo ne objektivno. I pomenuto istraživanje je potvrdilo da su se roditelji našli u ulozi pomagača na kontrolnim i pri izradi domaćih zadataka.
Ali ne samo oni.
Nastavnici koji drže privatne časove takođe su imali pune ruke posla, što je ozbiljna anomalija sistema.
Uz sve teškoće, koje su bile očekivane, utisak je da je tokom nastave na daljinu bilo mnogo važnije zadovoljiti formu nego suštinu, a to su više puta potvrdili i nadležni, uporno ubeđujući javnost da smo po rezultatima prestigli mnogo razvijenije zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
