Rupe u znanju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. U svemu se slažem sa Vama.
   Svim nedostacima koje ste naveli i koji su još odmah mogli da se vide ili predvide.
   Moja su deca odavno završila škole, tako da nisam posebno zainteredovan iz bilo kog razloga.
   Ali šta je moglo da se uradi, niste dali takav predlog? Naš mentalitet, neorganizovanost, stanje u prosveti poslednjih 20 god, itd, sve je to bilo prisutno u ovome.
   Moj komentar nema političku pozadinu, već samo građansku.

2. „interakcije između đaka i nastavnika je najveća mana nastave na daljinu“..
   Pa i takva kakva je bila je pravo „čudo“, zašto?
   Standard koji decenijama imaju nastavnici je NULA, vi očekujete da ONI od svojih kuća budu 24h u komunikaciji sa đacima. Kako, sa kojom opremom i sa kojim „vremenom“? Oprema je skrpljena (privatna) šta ko ima sve polovno (bez licenci)…konekcije (nisu optičke) neko više liče na „kanalikaciono-deponiske“; umesto da je država dala nastavnicima opremu i umrežila ih (kuća-škola). „Vreme“, vidite (niko ne želi da čuje) pa nastavnici da bi preživeli sa svojim porodicama moraju da dnevno urade na desetine poslova (plata slabo šta pokriva) moraju da rade honorarno. A tek u kući su vodoinstalreri, zidari, kuvari, frizeri, krojačice,…, šta god treba da se uradi oni moraju da znaju da urade (da bi preživeli).
   Zaključak: Kakva država takva i prosveta, pa ne možete očekivati da je ona na nivou Holandije a država na nivou Sudana, Zajra… Ovde je prosveta decenijama trošak (nije investicija)… onako mora se. Uspešne države i jesu uspešne jer su odavno shvatile da je prosveta NAJBOLJA INVESTICIJA!.