Koliko u junu Borislav Stefanović objavio je u Danasu tekst o Branku Ružiću naslovljen sa „Ružići uveoci“, u kome ga ironično naziva drugom, i oštro kritikuje stavove prema NATO, smanjenju plata i penzija i slično. Koliko prošle sedmice Stefanović je za dnevni tabloid izjavio doslovno:
„Branko Ružić je budućnost SPS. Verovatno će doći na čelo te partije onog trenutka kad ona ode u opoziciju. On je čovek koji će doći posle Dačića. Objaviću jedan dokument koji će služiti da se oko njega okupe svi oni iz različitih partija, osim lidera. Dokument nosi naziv 'Srbija posle Vučića'.“
Koliko tri dana nakon objave Stefanovićevog intervjua, mediji su se dohvatili Ružićevog Fejsbuka. Samo nekoliko sati nakon što je Ružić postavio fotografiju, detektovali su da je na njoj sa navijačem Partizana koji je upao u živi program RTS prošle godine sa pogrdnim skandiranjem premijeru Vučiću.
Stvar se potom odvila po ustaljenoj matrici partijskih odnosa između Vučićevih naprednjaka i Dačićevih socijalista. Iz SNS su se oglasili jastrebovi, čak i tvrdnjama poput one koju je dala Zorana Mihajlović da su u SPS „bednici“, a iz SPS su stizala izvinjenja i smirujuće izjave. Možda nebitno, ali u tajming javne polemike „ušla“ je i izborna konferencija beogradskih socijalista, na kojoj je Dačić najavio novu skupštinu za decembar, kako bi obeležio 25 godina postojanja partije.
Doduše, ta je 25. godišnjica formalno padala u julu, ali valjda ime ovog meseca priziva negativna sećanja na iščezlu sestrinsku partiju. Dalji sled priče, ako se prate dosadašnji ciklusi, biće otvaranje priče o rekonstrukciji vlade u januaru, odnosno mogu li naprednjaci da vladaju bez socijalista i može li Vučić bez Dačića. Dodatnu mogućnost za podzaplete otvara i to što i SNS ima svoju skupštinu u januaru, a sve se dešava u osvit priprema za pokrajinske i lokalne izbore koji redovno treba da se održe na proleće.
Šta je u osnovi ovakve političke dinamike? Obično se misli da su to lični odnosi i ambicije, ali u ovom slučaju postoji jednostavan politički razlog. A to je, da je biračko telo naprednjaka i socijalista vrlo srodno, gotovo isto. Reč je o partijama koje lako mogu progutati glasove jedna drugoj, te rukovodstva nastoje da vezu sa biračima održavaju pomoću ličnih sukoba. I da se profilišu preko prepoznatljivosti određenih funkcionera. Ideje, poput onih sa levice o pravednijoj materijalnoj raspodeli i društvu bez drastičnih socijalnih nejednakosti, tu su samo kako bi političarima dale marketinšku težinu. I ne zato da bi se zaista nešto od ideja i sprovelo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
