Kultura ili komercijala – pitanje je koje je posle 62. Beogradskog sajma knjiga isplivalo na površinu pošto je grupa izdavača rešila da kuloarsko nezadovoljstvo zameni javnom diskusijom.
Primedbe koje su preko medija pojedini privatni izdavači tokom poslednjeg Sajma upućivali organizatorima, treći dan po okončanju ove u regionu vodeće međunarodne manifestacije, zvanično je saopštila trenutno najveća državna izdavačka kuća u Srbiji JP Službeni glasnik.
Dan kasnije oglasilo se i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije sa zahtevom za programskom i koncepcijskom obnovom Sajma knjiga, čije je poslednje izdanje, kako tvrde u UPIS-u, pokazalo da je ova manifestacija „postala samo najveća od mnogih rasprodaja“.
Pošto je reč o srpskom izdavaštvu, čuo se i kontrastav – Udruženje izdavača i knjižara smatra da je „koncept Beogradskog sajma knjiga veoma dobar, o čemu svedoče duga tradicija, broj posetilaca, izlagača, gostiju iz inostranstva…“, što podržavaju i najtiražniji srpski izdavači – Laguna i Vulkan. Što se tiče sajamskog Odbora, on prepušta izlagačima odluku da li će učestvovati na manifestaciji na kojoj je knjiga tržišno koliko i kulturno dobro. Tome treba dodati da se izdavačke kue koje smatraju da je Sajam odavno propustio šansu da napravi kompromis između organizatora, izdavača, publike i knjižara, već nekoliko godina ne pojavljuju.
Ipak, mesta za „popravku“ i poboljšanje ima, priznaju i oni kojima se sadašnji sajam sviđa. Ali, da li je dovoljno samo to da se u sajamski Odbor vrati predstavnik izdavača, koji je tu bio do prošle godine ili je sveobuhvatnije pitanje kulturne strategije Srbije i opšte klime u državi koja tiho klizi i u kulturni populizam? O problemu koncepta i programa Beogradskog sajma knjiga u ovdašnjoj kulturnoj javnosti priča se takoreći decenijama. Činjenica da je ove godine ispred sajamskih hala sa knjigama definitivno nije bilo dima i mirisa ćevabdžinica, ali cifre pokazuju da je posetilaca, iako neznatno, bilo manje nego lane, a sve je manje i stranih, a i domaćih izdavača. Otvoreno je pitanje da li je kvalitet tribina i pojedinih programa, u okviru kojih se na poslednjem Sajmu čak dokazivalo očinstvo vanbračne dece zvezda novokomponovane muzike, odgovarajući za manifestaciju koja drži da je u svojoj kategoriji odmah iza Frankfurta i Bolonje. Dilema je da li će suštinske rasprave o budućnosti Sajma knjiga zaista biti ili će srpski izdavači dozvoliti da se podele po civilizacijskoj liniji zbog koje teško da je moguće u današnjoj Srbiji doneti i sprovesti zdravu i uspešnu kulturnu politiku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
