Narodna banka Srbije odlučila je da se priključi nizu drugih centralnih banaka u primeni tzv. nekonvencionalnih mera monetarne politike i to je učinila otkupom dela prve emisije korporativnih obveznica jedne od najvećih srpskih i državnih kompanija Telekoma Srbija.
Nažalost, ovaj postupak bi prošao u tajnosti da Danas nije objavio ovu informaciju. Nažalost, jer je centralna banka propustila da transparentnim postupanjem o svom potezu približi nove mere monetarne politike javnosti, kako široj tako i stručnoj.
Čak ni kada je Danas želeo da svoja saznanja potvrdi i dobije više informacija, ostali smo uskraćeni za odgovor, da bi dan kasnije preko druge medijske kuće dobili reagovanje.
Tu se navodi da su „korporativne obveznice emitovane u dinarima ukazuje na netačnost navoda pojedinih medija da je reč o transakciji u deviznom znaku (evrima) i da se radi podrške ovom monetarnom instrumentu koriste devizne rezerve NBS“.
Ova neverovatna tvrdnja nigde u Danasovom tekstu ne postoji, već naprotiv govori se o primarnoj emisiji, a jedini novac koji NBS može da emituje su dinari.
Takođe se na više mesta pominju dinarske obveznice, te je potpuno začuđujuća konstrukcija jedne od najvažnijih i najuglednijih institucija u Srbiji.
Dalje u odgovoru se navodi: „Napisi i tvrdnje u pojedinim medijima u kojima se, na osnovu neproverenih i poluinformacija, spekulisalo iznosom otkupa ovih HoV od strane NBS – potpuno su netačni. To govori o kredibilitetu tih medija. Kada neko bez prethodne provere u naslov i tekst stavi netačnu cifru, izgubio je svaki vid kredibiliteta kod čitalaca“ kao i: „Ukupan iznos otkupljenih HoV bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije.“
Nažalost ovde je na testu kredibilitet jedne od najvažnijih institucija u ekonomskom funkcionisanju države koja i dalje iz nekog razloga ne želi da objavi podatke u vezi ove transakcije, koliko je obveznica Telekoma otkupila, po kojoj ceni, zašto su poslovne banke odmah nakon kupovine obveznica ponudile Narodnoj banci i zašto je ona to prihvatila. Dalje može da objasni i kako će obveznice izdate u zatvorenoj emisiji i kojima se ne trguje na berzi, pomoći razvoju tržišta korporativnih obveznica u Srbiji, što je centralna banka navela kao primarni cilj odluke da kupuje obveznice kompanija.
Na sajtu Evropske centralne banke navodi se da „danas većina centralnih banaka, uključujući ECB, smatra transparentnost ključnom u svom radu“. To ne znači da je i tamo sve cakum-pakum.
Recimo 2017. godine grupa evropskih parlamentaraca je tražila od ECB veću transparentnost i imenovanje kompanija prilikom otkupa korporativnih obveznica „kako bi se odbacile sumnje da bi kupovine obveznica mogle pogodovati maloj grupi privilegovanih kompanija“. Nadamo se da će se srpski poslanici brzo prilagoditi novinama u monetarnoj politici i slično pitanje postaviti Narodnoj banci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
