Nekoliko dana uoči roka do 20. aprila koji su dali vladajućoj koaliciji da ispuni zahteve – osnivanje zajedničke komisije za fer izbore, novi sastav REM i novi urednički tim RTS-a i RTV-a – u javnosti i dalje lebdi pitanje hoće li političko krilo višemesečnih protesta u liku SZS pribeći blokadama. Vrlo je vidljivo da u SZS postoji oklevanje da se tome pribegne.
U autorskom tekstu za Danas, jedan od lidera SZS Borko Stefanović je to najbolje objasnio rekavši da takve akcije nisu isključene, ali da za njih još nije vreme, jer ne postoji spremnost ljudi da to iznesu. Ne u ovom trenutku, i zato opozicija traži pregovore.
Dakle, opozicija još nije upotrebila svoja krajnja sredstva građanske neposlušnosti. Svima, poput bivšeg savetnika Nebojše Krstića, koji na javnoj sceni zdušno aplaudiraju Vučiću i proglašavaju ga apsolutnim pobednikom nad protestima, ovu činjenicu namerno stavljaju u stranu.
Kao deca kad žmure pa veruju da su nevidljiva. Uzdaju se u procenu da opozicija nije dovoljno jaka da izvede blokade, kao što su sigurno procenjivali i da će se protestanti izgubiti sa ulicama sami od sebe odmah posle srpske Nove godine. Umesto da u javnosti pokušaju da stvore jedinu moguću klimu koja može koristiti Vučiću da se zadrži na vlasti – da nađe način da prihvati pregovore i učini ustupke, oni samo podstiču političku krizu.
Tako da su u neku ruku, oni već samoblokirali predsednika u čiju korist navodno rade, suzili mu manevarski prostor i ultimativno ga zagradili svojim nerazumnim povlađivanjem.
I time kao da su pozvali da to što pre učini i desno krilo SZS sa zapaljivim Dverima i Boškom Obradovićem, koji je sada na ispitu da pokaže koliko je naučio i sazreo u politici. I koliko razume da Vučić stalno troši političku snagu svoje Srpske napredne stranke, gađajući vrapce topovima, po idejama svojih premudrih savetnika, i da ni veliki partijski i državni aparat koji mu je na raspolaganju nije neiscrpan.
„Ako se vlast ogluši o zahteve, sledi građanska neposlušnost… Blokada je univerzalna, od blokade državnih institucija, i političara na važnim funkcijama, do blokade saobraćajnica, nastave na fakultetima ili bilo čega drugog“, kaže Obradović. Ali, ono što ne kaže, jeste da opozicija bira trenutak kada će u igri rokova, zahteva i oglušivanja o zahteve, pribeći radikalnim oblicima borbe. Ako taj trenutak bira i samo i isključivo po tome da se profiliše i ojača, i to je već mnogo više od odsustva jake opozicione grupacije kakvo imamo od parlamentarnih izbora 2016.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
