(Samo)destrukcija

Posebno u DSS, gde se uključio i sam Vukadinović, podrškom ostatku stranke, na čijem je Sanda Rašković Ivić čelu. Pre godinu dana već je bilo jasno da će se iz DSS izroditi bar četiri „ćerke“ organizacije, ali je malo ko očekivao da će se iz nje povući osnivač, do pada ispod izbornog cenzusa neprikosnoven predsednik i to čim je izbran njegov naslednik (naslednica). Još je manje bilo zamislivo da će se u stranci, koja je više od dve decenije rada vešto sakrivala svoj „prljav veš“, javno i „bez rukavica“ voditi borba prsa u prsa i to zbog učešća u beogradskoj vlasti sa Vučićevim naprednjacima.

Trenutno su na sceni: DSS, za koju Rašković Ivić kaže da je „pravno zaštićen brend“ sa legitimno i legalno izbranim stranačkim institucijama, Opštinski odbor Palilula, čija je disciplinska komisija krajem prošle nedelje smenila predsednicu, kao i Samostalna DSS, u kojoj su donedavni funkcioneri DSS koji ne prihvataju odluku Predsedništva o svom isključenju iz stranke. Bivše stranačke kolege iz Braće Jugovića, gde su se oduvek cenili doslednost i legalizam, sada ratuju – OO Palilula i Samostalni DSS protiv „centrale“ – preko saopštenja i izjava, a sve zbog SNS, koju su svi zajedno doveli na vlast 2012. godine.

Sanda Rašković Ivić, koja je i sama bila „osumnjičena“ kao Vučićev čovek u DSS redovima, tvrdi da naprednjaci žele iznutra da rasture ovu stranku, jer jedino ona ima „kapacitet okupljanja građanske nacionalne opcije od koje SNS jedino i preti opasnost“. DSS je od osnivanja kad je, ako se iko toga i seća, bila najavljena kao stanka Srba iz Srbije, imala izvorni građanski i nacionalni potencijal, ali je on nekontrolisanim prilivom razlih profesionalnih političkih preletača posle 5. oktobra 2000. nekako otišao u drugi plan, mada nije u potpunosti nestao. Na DSS-ovcima raznih profila i nijansi je da to što pre shvate i politički angažman usmere ka ciljevima koje bi trebalo da ima svaka istinska i zdrava opozicija – borbi protiv vlasti, a ne između sebe zbog vlasti.