Premijerka Ana Brnabić rekla je, povodom dvadesetogodišnjice od NATO intervencije, da Srbija ne sme da zaboravi žrtve tog bombardovanja.
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da ni posle 20 godina ne prestaju tuga i bol za nedužno stradalim građanima u NATO bombardovanju. Razume se da se izjave oba predstavnika vlasti odnose samo na srpske žrtve, da se ne odnose na zločine i etničko čišćenje koje je Srbija, pod vlašću Slobodana Miloševića, sprovodila nad kosovskim Albancima.
Zvanični podaci države o stradalim u bombardovanju ni dan danas nisu objavljeni, dok se primeri tragično stradalih koriste za patetična naricanja i pokušaje manipulisanja građanima Srbije kako bi se sakrila uloga zvanične državne politike koja je svojim zlodelima, a posle i neodustajanjem od sprovođenja istih, zapravo izložila sopstvene građane NATO bombama.
Razume se da niko pri zdravom razumu ne može da opravda bombardovanje bilo koje države, ali, takođe, trebalo da se duboko podrazumeva da niko normalan ne može ni da podržava ratno zločinačku politiku Slobodana Miloševića prema kosovskim Albancima, kao što su to činili Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Aleksandar Vulin i brojni drugi predstavnici aktuelne srpske vlasti.
Zato, kad već Srbija krije podatke o stradalima u bombardovanju, jer je gotovo isti broj stradalih Srba i kosovskih Albanaca, predstavimo podatke Fonda za humanitarno pravo. Naime, Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo objavili su 2014. godine poimenični popis žrtava koje su stradale od posledica NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prema ovom popisu, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Na teritoriji Srbije stradalo je 260 ljudi, u Crnoj Gori 10, a 484 na Kosovu.
Među poginulim pripadnicima VJ/MUP-a 108 je bilo mlađe od 25 godina – većinom su to bili vojnici na redovnom odsluženju vojnog roka. Podaci nedvosmisleno pokazuju da je vođstvo Republike Srbije na napade NATO odgovorilo teškom i masovnom odmazdom nad albanskim civilnim stanovništvom, koja se manifestovala proterivanjem, ubijanjem civila i spaljivanjem sela i kuća. U periodu NATO napada, jedinice VJ i MUP-a Srbije samo u opštini Đakovica ubile su 909 albanskih civila, u opštini Orahovac 577, u Mitrovici 362, Vučitrnu 389, Peći 496, Glogovcu 640, Prištini 413, Prizrenu 414, Suvoj Reci 351, itd…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.