Država oličena u javnom tužilaštvu opet je tužila Upravnom sudu Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja, drugi put za nekoliko meseci, a razlog je navodna državna tajna.
Šabić je naložio Ministarstvu odbrane da Fondu za humanitarno pravo dostavi informacije o nekadašnjem vojnom komandantu Nikoli Mićunoviću, za koga postoji sumnja da je upleten u ratne zločine. Zbog toga se nalazi i na Interpolovoj poternici.
To je još jedno u nizu državnih „saplitanja“ ljudi iz nezavisnih kontrolnih organa, poput poverenika i ombudsmana, koji pojedincima iz države smetaju više nego opozicija. Pa se koristi svaka zgodna prilika da im se podmetne noga.
I Šabić i Janković su postali savest srpskog društva, poslednja nada za gomile poniženih i povređenih. LJudi koji jedini mogu da reaguju kada naiđete na neprobojni zid državne administracije ili kada ne možete rešiti nepravdu kojoj prkose nabujale birokrate i bahati političari.
U ovom slučaju stvar je još gora od proste stočnopijačne logike da se Šabić mnogo „zaleteo“, pa ga valja malko ometati u njegovom poslu. Država iz nekog razloga čuva podatke o čoveku za koga postoji sumnja da je komandovao jednom od vojnih jedinica koje su 1999. godine za dva dana ubile 350 albanskih civila čiji su posmrtni ostaci kasnije pronađeni u masovnoj grobnici u Batajnici.
Ratni zločini odavno ne bi trebalo da budu vojna ili državna tajna. Šta može biti tajna kada je od 2000. godine naovamo država Srbija Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu dostavila tone dokumentacije tokom suđenja vojnom i političkom vrhu iz devedesetih. To pokazuje da iza poslednjeg „saplitanja“ Šabića ne stoji potreba da se sačuva tajna, već je motiv, izgleda, malo drugačiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
