Savez iz nužde

Tadić i Jovanović poručuju da savez nije borba za cenzus ili urota protiv Aleksandra Vučića, već odgovor na probleme na koje se ćuti i motivisanje građana. Uprkos ovakvim uveravanjima, čini se da je prelazak cenzusa ipak jedini cilj, ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja. Treba imati na umu i nekadašnji međusobni animozitet dvojice, čini se dosta sujetnih predsednika, koji je za ovu priliku ostavljen po strani.

Tadić i Jovanovići ističu i da nisu „Vučićeva opozicija“, kako ih je nazvao lider DS Bojan Pajtić, i dodaju da posle izbora ne bi ušli u vladu sa naprednjacima. I u ovu tvrdnju je teško poverovati, jer je Jovanović već čekao u redu Vučićevih koalicionih partnera, a Tadić je tu ponudu odbio. Verovatno više zbog SPS i Ivice Dačića, s kojim se politički prepucava, nego zbog odijuma koji ima prema Vučiću. Takođe, neverovatno je da se stranke unapred odriču mogućnosti da sprovedu svoj program unutar vlade, a dobro se zna da vlade neće biti bez SNS. Zato treba sačekati i očekivati da će Tadić i Jovanović kao opravdanje eventualnog ulaska u koaliciju sa Vučićem, umesto Dačića, navesti da ih je Vučić uverio da će njihovi ciljevi u sklopu njegove vlade biti ostvareni. Može se pretpostaviti i da se Vučić potajno nada da će ovaj savez preći cenzus i tako istisnuti Dačića, opterećenog brojnim aferama, iz buduće vlade.

Demokrate zasad odbijaju priključenje savezu, dok je pozicija LSV, kao regionalne stranke, specifična i dosta nejasna. Tadić tvrdi da su on i Jovanović mnogo više DS nego svi oni koji sad vode DS. Neki bi rekli, da, Tadić je u pravu, jer on zaista simbolizuje sve negativno što se vezuje za DS tokom vremena provedenog na vlasti i obavljanja funkcije predsednika države.

Domete saveza je teško predvideti, ali ostaje im nada da će se građani u nedostatku bolje ponude umesto za, odlučivati protiv Vučića.