Sedmi oktobar 1

I sada dvadeset godina od 5. oktobra kada je svrgnut Slobodan Milošević, ali i komunistički režim, koji je bio na vlasti od 1945. i dalje vodimo uglavnom pogrešne rasprave.

Započinjemo ih 24. septembra, kada su 2000. održani izbori na kojima je prvi put građanski kandidat Vojislav Koštunica dobio više glasova od lidera komunista, preimenovanih socijalista.

I na vrhuncu smo diskusije 5. oktobra sa tradicionalnom zapitanošću, zašto se nije desio 6. oktobar, odnosno obračun sa svima koji su do tada prekršili zakone. Već 7. oktobra sve se medijski zaboravi i potpuno zgasne pred aktuelnim događajima.

A 7. oktobra je Koštunica pred novim sazivom skupštine položio  zakletvu, i od tada seže rasprava o trulom legalizmu i propuštenoj šansi, bez da se vidi suština.

Jer, i taj Koštunica, naravno i Zoran Đinđić, ali i kasnije Boris Tadić kao naslednik Zorana Đinđića, zatim Goran Svilanović, pa i drugi, uspeli su da stvore mir.

Iz sadašnjeg mira lako je pametovati o propuštenim prilikama.

Još lakše je plašiti ljude da će se ponoviti Peti oktobar, ali na njihovu štetu kao što je pre 20 godina usledila brutalna privatizacija javnih dobara.

Nije lako međutim biti pošten i pošteno reći, da je zahvaljujući Petom oktobru i takvom DOS-u, Srbija dobila godine mira u kojima je mogla da stane na noge u svakom smislu.

Da se vratila kao punopravni član međunarodne zajednice u Ujedinjene nacije, da pregovara o članstvu sa Evropskom unijom, da je životni standard bolji, da se iz zemlje može putovati i da u njoj može poslovati.

Taj mir ne treba uzeti kao zdravo za gotovo niti kao nešto što se trenutno dogodilo 5. oktobra.

Već je taj mir nešto što se postepeno gradilo u deceniji koja je sledila, i u kojoj su se teška iskušenja iz 90-ih nastavila, i kao mogućnost krvavih međuetničkih sukoba i kao nastavak ubistava političkih protivnika.

Ipak, Koštunica i Tadić su uspeli da izgrade mir, makar i po ekonomskoj ceni koju su naplatili Mlađan Dinkić i drugi.

To što je taj mir bio u interesu i onih koji su se obogatili, ne znači da nije bio u interesu građana Srbije, kako bi zaštitio svoj život, vredniji od svake imovine.

Zato Peti oktobar treba uvek obeležavati i uvek pamtiti kao početak mira, tako i dalje nasušno potrebnog Srbiji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari